Upozorenje za investitore u zlato
U današnjem tekstu ću pokušati da odgovorim na pitanje koje često dobijam, a to je jedno od varijacija sledećeg pitanja:
- Šta mislim o zlatu?
- Da li investiram u zlato?
- Koliko zlata treba da imam u svom portfoliju?
I osim ukoliko se radi o nekom virtuelnom zlatu iz neke igrice, moj odgovor je uvek isti. Po mom mišljenju, zlato nije dobra investicija, čak ni u vremenima visoke inflacije. Ispod se nalazi video sa detaljnim objašnjenjem:
Odmah bih želeo u startu da definišemo šta smatram pod zlatom. U kontekstu ovog videa, zlatom smatram samo investiciono zlato u formi novčića ili poluge. Stvari kao što su satovi ili nakit mogu biti od zlata, ali bih njih više gledao kao na modni detalj nego za investiciju. A kada već spominjemo zlatne satove, mislim da je upravo sada pravo vreme da me podržite jednim lajkom.
Da bismo uopšte stekli perspektivu, moramo razumeti dve stvari: zašto je zlato uopšte vredno i kao drugo, kako je zlato postalo ono što je danas. Odmah bih želeo da vam kažem da će ovaj uvod biti više okrenut ka istoriji i po meni je vrlo interesantan i dosta vremena sam uložio u istraživanje, ali ukoliko vas zanima samo investicioni aspekt ovog videa, dole u opisu ću ostaviti timestamp od kojeg počinjem da pričam o investiranju.
Istorijat zlata kao investicione klase
Ono što moramo da znamo, jeste da se zlato spominje čak 40,000 godina p.n.e. i zlatne ljuspice su pronađene u praistorijskim pećinama. Za razliku od ostalih plemenitih metala kao što su npr. Platina ili Paladijum, zlato je ipak malo rasprostranjenije i malo lakše za obradu, zbog čega je zauzelo mesto glavnog materijala za izradu tadašnjih novčića. Na primer, da je neko hteo da pravi novčiće od platine, kao prvo bi imao problem da pronađe rudu platine u prirodi, zatim bi rudarenje takvog materijala bilo komplikovano, a potom i tako iskopana ruda nije mogla biti pretopljena zbog izuzetno visoke tačke topljenja koju tadašnje visoke peći nisu mogle da postignu. Jedina dva metala koja su bila adekvatna za rad su bili zlato i srebro. Ali, srebro je imalo problem – u slučaju velike cirkulacije i nepravilnog skladištenja, srebro može postepeno da pocrni i izgubi prirodnu boju, zbog čega je zlato izabrano kao najpogodniji metal, sa obzirom da ne crni, ne rđa, ne gubi prirodna svojstva i naravno, moguće ga je pretapati i oblikovati.
I pored svih ovih pogodnosti, i dalje ne smemo da zaboravimo da je zlato ipak dovoljno retko i da po nekim istraživanjima svo zlato na ovoj planeti može da stane u jednu kocku dimenzija 20x20m. Na ovaj način imamo nešto što se može lako oblikovati, dovoljno je retko da ga ne može svako imati, a usput i lepo izgleda, zbog čega je idealno kao sredstvo očuvanja vrednosti ili sredstvo pokazivanja statusa ukoliko se zlato pretopi u neki nakit.
A sada ćemo preskočiti par hiljada godina i skočićemo u 1792. godinu, kada je Američki Kongres doneo Zakon o Štampanju novca (Mint and Coinage Act), kojim je ustanovljen fiksni odnos između zlata i Američkog Dolara, tj. fiksirana je cena zlata u dolarima, a takođe je i ustanovljeno da jedna jedinica zlata vredi kao 15 jedinica srebra. U suštini, ovo je omogućilo da se zlato koristi za novčiće veće vrednosti, a srebro za novčiće manje vrednosti. Ovakav potez je bio odličan i za međunarodne trgovce, sa obzirom da je bilo moguće zameniti Američki papirni novac za tačno definisanu količinu zlata. Ovo je ubrzalo trgovinu, sa obzirom da sada nije bilo potrebe da se zlato fizički prenosi sa jedne lokacije na drugu.
I onda se dogodila Velika Depresija tokom 1920-ih godina. Zbog panike i oštro padajućih cena akcija, ljudi su se uspaničili i krenuli su da menjaju velike količine papirnog novca za zlato, uz pretpostavku da će kriza nekako uticati i na stabilnost američkog monetarnog sistema. A kada god se dogodi neki stampedo, to obično znači da banke nisu spremne i da nije bilo zlata za sve. I tada je doneta odluka da je zabranjeno skupljanje zlata u privatnom vlasništvu i da su svi građani dužni da svoje zlato zamene za papirni novac. Ono što takođe treba naglasiti, jeste da je Amerika u tom trenutku imala najveće zlatne rezerve na svetu, zbog čega su vrednosti drugih valuta i roba sve više bili vezivani za dolar, koji je u tom trenutku smatran za apsolutno sigurnu valutu.
I tako su polako došle 1970-te godine, koje su donele probleme za Ameriku, pre svega zbog velikih izdataka za rat u Vijetnamu, ali i raznih ekonomskih problema, što je uticalo na dramatičan skok tražnje za zlatom. Ovakav skok je bio nezadrživ za američki dolar, zbog čega je doneta odluka o ukidanju mogućnosti zamene zlata za papirni novac 1971. godine i od tada američki dolar više nije osiguran zlatom koje se nalazi u rezervama. I čisto jedna mala trivia, ukoliko gledate grafikone sa cenom zlata, vrlo verovatno će početi negde oko 1971. godine, jer je ranije cena zlata bila maltene fiksirana i iznosila je 35$ za uncu. I tek sada možemo da vidimo neke osetnije promene u ceni zlata.
Koliko je zlato profitabilno?
Nakon napuštanja zlatnog standarda, cena zlata je neviđeno porasla, sa 35$ po unci tokom 1970. na neverovatnih 680$ u 1980. godini. Međutim, nakon toga se beleži pad u popularnosti i tražnji zlata, tako da je već krajem 1990-ih zabeležena cena od oko 270$ po unci. A onda, ponovo dolazi do naglog skoka i u 2011. godini, kada se beleži cena od 1825$ po unci, pa onda novi rekord u julu 2020. kada je zabeleženo 1970$ po unci, da bismo sada završili na oko 1670$ po unci. I da, zaboravio sam da napomenem, jedna unca ima 31.1 gram.
Kada smo prošli kroz istorijat cene, moramo da se zapitamo, kako ovo izgleda iz ugla investitora i da li je ovo dobra investicija? Sa obzirom na fiksnu cenu, možemo posmatrati prethodnih 50-ak godina istorije i pokušati da nađemo odgovor. Ukoliko bismo posmatrali cenu koja prilagođena sa stopom inflacije, cena zlata je u decembru 1978. godine iznosila 208$, što je 909$ po sadašnjim cenama, prema CPI kalkulatoru, ostaviću link OVDE.
Ako uzmemo da je od 1979. godine pa sve do danas, zlato u proseku raslo samo 1.4% godišnje, prilagođeno stopi inflacije. Matematika kojom sam došao do ovog prinosa je: 1670 / 909 ^ 1/43 – 1. Prilagođavanje stopi inflacije smo odraditli tako što smo prilagodili onu početnu vrednost iz 1978. godine i sveli je na današnju vrednost. Ako bismo gledali vrednost neke druge investicije u istom tom periodu, recimo neka to bude S&P 500 za koji imamo detaljnu istoriju, doći ćemo do podatka da je prosečan godišnji prinos prilagođen stopom inflacije iznosio 5.4% godišnje, a ako smo reinvestirali dividende, onda bismo ostvarili 8.1% u proseku godišnje. Link do kalkulacije možete pronaći OVDE.
Pre nego što nastavim, samo da ponovim još jednom – zlato je u proseku raslo 1.4% godišnje, 1.4%! Sa druge strane, investicija na berzi je rasla skoro 4 puta više! I sada dolazimo do onog momenta da neki ljudi nazivaju zlato idealnim načinom za borbu protiv inflacije. Sigurno ste videli reklame zlatara i prodavaca investicionog zlata. Nemojte zaboraviti da je ova investicija izgubila 80% svoje vrednosti od 1980. godine do 2001., a potom se cena polako podigla.
Hajde da gledamo čisto kroz podatke, neko će možda reći da zlato nije toliko skakalo u dužem vremenskom periodu zato što inflacija nije bila jaka u dužim periodima. Ali hajde da pogledamo skoriji period, kada smo imali snažan skok inflacije. Zlato je jedno od najgorih investicija koje ste mogli da napravite u poslednje vreme, sa obzirom da je cena zlata od 1. januara 2017. do danas porasla 38%, sa druge strane S&P indeks je porastao 67%, čak i uprkos ovom skorašnjem padu.
Sve ovo me navodi na zaključak da zlato ne predstavlja osiguranje od inflacije, već zapravo predstavlja osiguranje od ljudskog straha. Što se više ljudi plaše u vezi budućnosti, inflacije, ekonomske krize, finansijskog kolapsa i pada berze, to će ce cena zlata sve više rasti. Verovatno je ideja da će u takvom najgorem scenariju i sam papirni novac izgubiti svoju vrednost, te da će zlato koje nam je pri ruci biti jedini vid sigurnosti. I baš će sada svi oni proroci budućih kriza reći kako je papirni novac zabluda i kako on vredi samo onoliko koliko mi verujemo u njega. Čak i da je ovo tačno i da dođe do neke kataklizme gde papirni novac neće imati svoju funkciju, verujem da će tada zlato takođe izgubiti svoju funkciju, sa obzirom da će biti teško trgovati njime. U takvom scenariju mislim da će zalihe hrane kao što su pasulj, pirinač, grašak, možda flaširana voda ili neki pakovani proizvodi biti mnogo bolja investicija nego zlato, sa obzirom da će njihova vrednost drastično skočiti.
Dodatna razmišljanja
I samo bih se dotakao još jedne teme, sa obzirom da smo ranije u videu spominjali reinvestiranje dividende. Druge investicije, kao što su akcije, ETF-ovi i nekretnine imaju sposobnost da vam generišu prihode u vidu dividende ili zakupnine, što može biti vrlo bitno ukoliko planirate da se penzionišete tako što ćete koristiti te prihode. Sa druge strane, zlato i svi drugi plemeniti metali se mogu smatrati neproduktivnom imovinom zato što ne generišu ama baš nikakve prihode.
Čak štaviše, možemo reći da zlato ima sposobnost da generiše dodatne troškove. Zbog svojih osobina kao što su gabariti i težina, zlato može biti nezgodno za čuvanje, pogotovo ako imate veću količinu. Zbog toga je vrlo čest slučaj da će investitori u ovaj plemeniti metal morati da plate neki sef u banci kako bi skladištili svoje zlato na siguran način. Takođe, ako troškom smatramo i transakcione troškove, investiciono zlato je izuzetno skupo za trgovinu. Ukoliko kupujete manje količine zlata svakog meseca, recimo par novčića, trgovačka provizija, ili tzv. „spread“ će iznositi između 7% i 10%. A ono što je baš bolno, jeste da se ova provizija naplaćuje i kada se zlato proda. Pa sada vi uradite računicu, ako vam neko uzme 10% pri kupovini i 10% prilikom prodaje, biće vam potrebno negde oko 15 godina uz prosečan rast cene od 1,4% samo da nadoknadite provizije. Naravno, treba naglasiti da su provizije niže ukoliko kupujete veće količine zlata, tj. ukoliko kupujete veće pojedinačne komade kao što su poluge od 10 unci i sl.