Razbijanje finansijskih zabluda (koristeći podatke)
Vrlo često možemo sresti neke finansijske mitove i zablude “u narodu”, iako nisu logični i ne možemo nikako zaključiti kako su oni uopšte i nastali. Hajde za trenutak samo da se udaljimo od finansija, i da uzmemo geografiju, čisto kao primer. Bez gledanja u kartu ili atlas, da li znate da se Afrika kao kontinent nalazi više na severnoj hemisferi? Ako mi ne verujete, evo slike:
A verovatno će većina ljudi reći kako je Afrika svojim velikim delom na južnoj polu-lopti. Iako smo svi imali geografiju, jednostavno vremenom se naš mozak vraća na onu sliku da je Afrika negde u ravni sa Južnom Amerikom, što naravno nije baš najtačnije. Nešto slično možemo zaključiti i za položaj Evrope i Amerike. Većina ljudi, zbog sličnosti u klimatskim uslovima, pretpostavlja da su Evropa i Amerika negde na sličnoj geografskoj širini, što naravno opet nije baš najtačnije. Hajde da pogledamo na slici:
Istina je da je Evropa više u ravni sa Kanadom nego sa Amerikom. Ako bismo gledali geografsku širinu, Pariz se nalazi severnije čak i od Montreala, dok je Barselona negde u istoj ravni sa Čikagom. Istina je da je Zapadna Evropa poprilično topla zbog Golfskih struja, koja donosi topliju vodu iz Meksičkog zaliva preko Atlantika, dajući Evropi Mediteransku klimu.
A kada gledamo našu “mentalnu mapu”, Evropa i Amerika su tu negde. Jednostavno nam je lakše da zamislimo da je Evropa u ravni sa Severnom Amerikom, da je Južna Amerika direktno ispod Severne Amerike, a da je Afrika ispod Evrope i direktno u ravni sa Južnom Amerikom. Kakva zabluda.
Šta se tek dešava sa uverenjima u vezi novca? Hajde da pogledamo nekoliko česth zabluda.
Iznajmljivanje nekretnine je bacanje para i gubljenje vremena
Ovo je verovatno jedna od najvećih zabluda u Srbiji, koja je tradicionalno baš baš baš naklonjena investiranju u nekretnine. Ukoliko zaustavite 100 ljudi na ulici, sigurno će vam 95 njih reći kako je kupovina nekretnine uvek bolja finansijska odluka od iznajmljivanja nekretnine. Na žalost, podaci ne podržavaju ovu tvrdnju baš uvek.
Većina ljudi ne uzima u obzir porez na imovinu, transakcione troškove, redovno održavanje, troškove finansiranja (kreditiranja) i što je najbitnije, oportunitetne troškove prilikom donošenja odluke o kupovini nekretnine. Ono što se negde pokazuje kao pravilo, jeste da se zakupljivanje nekretnine isplati ukoliko planiramo da budemo manje od 10 godina u toj nekretnini, dok se kupovina isplati samo ukoliko smo sigurni da u tom objektu možemo da ostanemo duže od 10 godina.
Uglavnom, postoji mnoštvo faktora koji mogu prevagnuti na jednu ili drugu stranu prilikom donošenja odluke, kao što su lokacija, kvalitet gradnje, tip kamate kod stambenog kredita i sl., tako da ti preporučujem da pogledaš ovaj video ukoliko te detaljnije zanima ova tema:
Najbolji način da finansijski napreduješ je da se preseliš u veliki grad
Mnogo ljudi pogrešno misli da trebaju da žive u velikom gradu da bi zarađivali visoku platu, a sve u cilju bržeg finansijskog napretka. Međutim, većina ljudi zaboravlja da su veći gradovi skuplji za život, što bi moglo da anulira njihov viši prihod.
Čisto kao primer, mašinski inženjer bi mogao da zarađuje 120,000 dinara u Beogradu, dok bi u Subotici mogao da zarađuje 100,000 dinara mesečno. Kada pogledamo na godišnjem nivou, razlika je 240,000 dinara, što je poprilična suma za bilo koje domaćinstvo u Srbiji. Međutim, kada pogledamo troškove života, možda ćemo shvatiti da su troškovi života u Beogradu 100,000 mesečno, dok su troškovi života u Subotici 70,000 dinara. I kada izračunamo razliku, shvatamo da se više isplati boravak u Subotici.
Ovo je čisto jedan hipotetički primer, ali on pokazuje da prilikom izbora mesta stanovanja ne treba uvek “vijati” najvišu platu, već treba gledati odnos između zarade i troškova života i pokušati maksimizovati ovu razliku. I čisto da se vratim na primer, u analizu obavezno treba uključiti i nefinansijske faktore kao što su životna sredina, gužva i bilo koji drugi faktor koji je vama lično bitan.
Za ispunjenje finansijskih ciljeva ti trebaju visoki prinosi od portfolija
Investiranje je pomalo bolna tema u Srbiji. Istorija nas je uglavnom kažnjavala svaki put kada se pojavio entuzijazam oko finansijskih tržišta i finansijskih proizvoda (da li se neko seća Jezde i Dafine?), tako da mi je sasvim razumljivo da su ljudi malo odbojniji prema investiranju. A onaj mali broj ljudi koji se odluči da investira, smatra da su potrebni visoki prinosi od investicija kako bi se ostvarili finansijski ciljevi. Ono što je realnost (a veliki broj ljudi ovo ne shvata), jeste da je najteži korak da uđemo u igru i počnemo sa investiranjem, a čak i ispod prosečni prinosi mogu da nam donesu značajni boljitak.
Hajde da pogledamo ovako – imamo osobu koja generalno ne veruje u investiranje i smatra da je bolje potrošiti novac nego investirati. Recimo da naš period posmatranja krenemo od 25. godine, kada je neko realistično vreme za prvo zaposlenje. Do 40. godine, ova osoba konstantno uspeva da uveća svoje prihode za 5%, ali isto tako i povećava svoju potrošnju. Na kraju, u 40. godini, ova osoba neće imati nikakvu imovinu (ali možda mnogo garderobe i nekih drugih stvari).
Sa druge strane imamo osobu koja je shvatila značaj investiranja i ostajanja “u igri”, i odlučila je da investira 20% svog prihoda. Nije ovo ništa dramatično, ali će nakon dužeg perioda doneti ozbiljne rezultate. Ako pretpostavimo poprilično konzervativnu stopu prinosa od samo 5%, imovina ove osobe će se uvećati na skoro 6 miliona dinara. Na ovom primeru možemo videti da je vreme u igri mnogo bitnije od vijanja visokih prinosa na uloženo.
Veliki problem sa ovim finansijskim mitovima je to što mnogo ljudi slepo veruje u njih, čak i bez samostalne provere. Slobodno uzmite predah, sedite i pokušajte sami da izračunate šta je najbolje za vas. Preispitajte svoje pretpostavke. Analizirajte podatke. Sve ovo će vam pomoći da izbegnete sve najuobičajenije mitove i zablude u vezi novca.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
