Ko profitira u periodima krize
Čak i ukoliko niste nešto posebno zainteresovani za finansije i ne pratite ekonomske vesti, sigurno znate da trenutno vladaju poprilično nepovoljni uslovi na svetskim berzama i da nas vrlo verovatno čeka poprilično teška zima. U ovakvim uslovima ćete čuti iskusnije investitore kako pričaju da su upravo krizna vremena idealna za pravljenje natprosečnih profita, a upravo ćemo danas, kroz nekoliko eksperimenata pokušati da vidimo da li je ova izreka tačna i koliku razliku u profitima donose različite strategije.
Hajde samo da napravimo kratak rezime pre nego što se bacimo na konkretne cifre i strategije. Ideja je da, kada berze krenu da padaju, da upravo tada krenu da dolaze najbolji dilovi za investitore. Ali, da bi investitori iskoristili taj trenutni „popust“, tj. pad cene, oni moraju da imaju spremnu gotovinu negde sa strane. U tim vremenima postoji izreka koju neki ljudi vole da spomenu, a to je „cash is king“.
Međutim, edukovani investitori moraju da znaju da keš nije baš uvek kralj i postoje vremena kada držanje gotovine može biti izrazito pogubno. Na primer, kada berza uđe u neki nagli oporavak od krize, svi oni koji drže keš će propustiti taj rast. Tako da, pitanje mora biti postavljeno, da li će bolje proći investitor koji investira konstantno, svakog meseca ili svakog kvartala, ili će bolje proći investitor koji čeka pad berze, u međuvremenu štedi novac i investira taj novac samo kada se pad dogodi?
Postavka eksperimenta
Da bismo saznali odgovor na pitanje iz prethodnog pasusa, potrebno je da postavimo naše istraživanje i koristićemo sledeće pretpostavke:
- Kao osnovu ćemo koristiti istorijske podatke za indeks S&P 500, sa obzirom da za njega imamo poprilično detaljne istorijske podatke
- Za ovaj naš primer ćemo zanemariti transakcione troškove. Oni su izuzetno bitni i pravilno investiranje podrazumeva kontrolu transakcionih troškova, ali da sada ne komplikujemo današnji video, smatraćemo da ih nema ni za jednu strategiju
- I kao treće, zanemarićemo dividende, opet, zbog jednostavnosti modela. Njih možemo kasnije uključiti u model ako baš bude trebalo, ali hajde da prvo uradimo kalkulaciju ovako
- Kao četvrto, eksperiment će početi od 1970. godine i trajaće sve do kraja septembra, što predstavlja period od nekih 50-ak godina, što bi se moglo reći da je sasvim dovoljno da obuhvati životni vek jednog investitora
- Za kraj, svi učesnici investiraju istu sumu kapitala
Učesnici i njihove strategije
I nakon što smo postavili okruženje u kojem se dešava naš eksperiment, red je da vam predstavim i učesnike našeg eksperimenta. Prvi učesnik je Marko, on je odlučio da svakog poslednjeg dana u mesecu investira novac. Drugi učesnik je Nemanja, on je odlučio da investira novac kvartalno, pošto ne želi baš svakog meseca da razmišlja o investicijama. Treća učesnica je Jovana, ona je odlučila da investira novac samo onda kada berza padne makar 10%, a sve do tada skuplja novac i čuva ga u gotovini. Četvrta učesnica je Aleksandra, ona radi slično kao Jovana, samo što ona čeka pad od 20%, i na kraju, peti učesnik je Vladimir, koji radi isto kao Jovana i Aleksandra, samo što on čeka pad od 30%.
Rezultati
Hajde da krenemo od Marka, koji je imao najjednostavniju strategiju. On je svakog meseca štedeo 500$ i to ulagao bez odlaganja. Ako pogledamo kroz vreme, broj akumuliranih jedinica je konstantno rastao kroz vreme i njegov portfolio je na 30. septembar 2022. godine vredeo 4.2 miliona dolara. Ono što treba da znamo, jeste da ovo nije maksimalna vrednost, u nekom momentu, njegova imovina je vredela preko 5.6 miliona dolara. Zaista solidan početak.
Sledeći na redu je Nemanja, koji investira kvartalno. Zbog ovakve strategije, grafikon kretanja njegove imovine poprilično verno prati liniju koju smo videli kod Marka, ali Nemanja ipak završava sa skoro istom količinom novca kao Marko, tj. sa 4.19 miliona dolara, ili 0,3% manje.
A sada dolazimo do naprednijih strategija, tj. do onih investitora koji su čekali padove da bi investirali. Prva na redu je Jovana, koja je čekala da berza padne 10%, pa je tek tog dana investirala. Jovana je zbog ove strategije investirala neredovno, što se može videti po broju akumuliranih jedinica, a na kraju posmatranog perioda je njen portfolio vredeo 3.89 miliona dolara, što je nekih 7.4% manje od Marka.
Aleksandra je prošla još gore, ona je čekala pad od 20%, vredno skupljala gotovinu i čekala. Onog dana kada je nastupio pad, ona je ulagala sve ono što je do tada sakupila. Zbog toga možemo videti na njenom grafikonu da je poprilično brzo napravila prvu investiciju, ali da je onda baš dugo čekala da napravi svoju drugu investiciju, kada je investirala 25,500 dolara. Dok je ona sa svojim novcem čekala, Marko i Nemanja su investirali, i baš su mnogo napredovali u tom periodu. Aleksandra je završila sa portfoliom od oko 3.2 miliona dolara i treba napomenuti da joj je ostalo 2,000 dolara neinvestirano. Kada se sve ukupno pogleda, ovo je oko 23% manje od Markovog rezultata.
I mislim da polako shvatate kakav je trend i da će Vladimir koji je čekao pad od 30% imao najgore performanse. On je preko 17 godina štedeo novac i čekao da investira, a prvu investiciju je napravio u iznosu od 106,500 dolara. Kada pogledamo poređenje sa Markom, ovo čekanje je očigledno, a sve ovo ga je koštalo na kraju, sa obzirom da njegov portfolio nije rastao. Na kraju je Vladimir imao 2.3 miliona dolara u investicijama i 15,500 dolara usteđevine, što je skoro 45% manje od imovine koju je sakupio Marko. Napominjem da su svi imali istu količinu kapitala koju štede ili investiraju i to je iznosilo 500 dolara mesečno, tako da je ova razlika drastična.
Zaključak
Kada pogledamo sve rezultate na jednom grafikonu, postaje apsolutno jasno, što se više čeka sa investicijom, to će rezultat biti lošiji. Zbog ovoga postoji izreka u Americi koja kaže: „Time in the market beats timing the market“.
E sada, iako sve ovo deluje lepo i jednostavno, postoji jedna velika stvar koja radi protiv nas, a to je da ljudi nisu uvek racionalni. Ako se neko odluči da investira redovno na mesečnom nivou na primer, u momentu kada berza krene da pada, doći će zrno sumnje kada će taj neko pomisliti, možda je bolje da sačekam, verovatno će berza još pasti pa ću proći bolje kasnije. Međutim, upravo takva odstupanja od strategije redovnog investiranja dovode do gubitaka u dužem vremenskom periodu.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
