Krabo, nastavi da se penješ!
Kada ribari uhvate krabe, one najčešće završavaju u nekoj kofi ili nekoj sličnoj posudi. A takve posude gotovo nikada nemaju poklopac. Da li znate zašto je to tako? Tokom vremena su ribari zaključili da poklopac nije potreban zato što će sve krabe kao grupa povući dole svaku krabu koja pokuša da izađe iz posude. A ako jedna kraba previše puta pokuša da napusti kofu, rizikuje da joj ostali istrgnu noge ili klješta. Baš brutalno.
Međutim, ovo ponašanje se ne odnosi strogo samo na krabe. Kada sam video ovo na Nacionalnoj Geografiji, priča me je jezivo podsetila na ponašanje okoline kada se neka osoba odluči da unese drastične finansijske promene u svoj život (promene na bolje, naravno).
Ako pod “kofom” shvatimo naše svakodnevno okruženje u kojem funkcionišemo, a one ostale krabe kao ljude sa kojima komuniciramo na svakodnevnoj osnovi (našu bližu porodicu, prijatelje i kolege), analogija postaje kristalno jasna. Većina kraba ima dugove, kredite i neracionalno troši na stvari koje im realno ne trebaju. I sve dok se mi povinujemo pravilima života u ovoj “kofi”, apsolutno ne rzikujemo da druge krabe krenu da preispituju naše životne odluke.
Ali, onog momenta kada krenemo da donosimo odgovorne odluke i krenemo da smanjujemo našu neracionalnu potrošnju, otplatimo svoje dugove i krenemo da izlazimo iz “kofe” normalnog života, gotovo je sigurno da će se neko iz našeg okruženja “zabrinuti” za nas. Možda ne direktno nama u lice, ali će sigurno kružiti priče. A ako naše odluke budu drastičnije, možda će naše krabe drugari pokazati i svoja klješta, ko zna.
Zašto još uvek nisi kupio auto? Nešto sigurno nije u redu.
Nosiš ručak koji si skuvao kod kuće? Zar ti ne nedostaju naši odlasci u restoran i pasta od 800 dinara?
Hm, ne ideš na letovanje ove godine?
Ovo je glavni “problem” sa pravljenjem drastičnih finansijskih promena u životu:
Samo preduzimanje tih aktivnosti koje će vam poboljšati finansijsku “sliku” je najčešće jednostavno, ali pravdanje vaših odluka vašoj bližoj okolini može biti poprilično zastrašujuće.
Čak štaviše, strah od te reakcije okoline može biti toliko jak da zapravo sprečava najveći deo ljudi da uopšte i krenu sa pravljenjem tih promena. Na primer, kuvanje ručka kod kuće i nošenje na posao uopšte nije strašno, ali ono što je najčešće strašno je momenat kada treba da kažete kolegama sa posla da više nećete ići na ručak sa njima.
A šta ako pomisle da sam siromašan?
Možda će se zbližiti kao grupa bez mene…
Paradoks ove situacije je da veliki broj ljudi iz našeg bližeg okruženja zapravo ima dobre namere prilikom preispitivanja naših životnih odluka. Naši roditelji će gotovo svakodnevno zapitkivati da li smo sigurni u naše odluke jer jednostavno previše brinu o nama. Zabrinuti su za to da li će neuobičajeni način života dovesti do našeg nezadovoljstva u dužem roku. Bliski prijatelji će svojim pitanjima pokušati da bolje razumeju naše odluke i da nas usmere u stranu koja se iz njihove perspektive čini ispravnom. Iako se ti saveti u tom momentu svode na ostanak u “kofi” svakodnevnog života.
Uprkos ovim dobrim namerama, mi moramo da pratimo našu viziju i naš osećaj u stomaku i da radimo ono što nam se čini ispravnim. A to je upravo da se popnemo iz te imaginarne kofe i otplatimo dugove, odbacimo konzumerizam i izbegnemo finansijski stres. Nažalost, sve ove stvari su apsolutno normalne u kofi. Veliki broj ljudi je paralizovan dugovanjima i ima jako malo ušteđevine, što rezultira izuzetno niskim stepenom slobode. Jedini način da se razbije ova svakodnevnica je da odbacimo ono što je uobičajeno i krenemo svojim putem koji se razlikuje od puta većine ostalih kraba.
Na kraju dana, budite spremni na otpor kada donesete odluku da izađete iz kofe. Uprkos teškim odlukama koje se mogu činiti drastično ljudima iz vašeg okruženja, oni ljudi koji vas zaista vole i poštuju će još uvek biti tu, čak i nakon što krenete da sprovodite svoje odluke. Zbog toga, sklonite na stranu sve kritike i gurajte ka svom cilju. Krabo, nastavi da se penješ!