Investiranje je kao luk
Investiranje je kao jedna velika lepa glavica crnog luka – što više slojeva (posrednika) moramo da otvorimo kako bismo došli do suštine (akcija), to ćemo više plakati. Ako sam vas zaintrigirao ovom izjavom, obavezno posetite moj Youtube kanal i kliknite na crveno dugme ispod videa kako biste se pretplatili na kanal, potpuno je besplatno. A sada hajdemo na tekst (ili video) pa da vam pokažem o čemu se tačno radi.
Kada počinjemo da investiramo, naš fokus je uglavnom na dve stvari:
- na težnji da investiramo što više kapitala i
- na pokušaju da ostvarimo što višu stopu prinosa na uloženi kapital
Međutim, postoji i treća stvar koja može značajno uticati na to koliko ćemo biti uspešni kao investitori, a to su naknade koje plaćamo u procesu investiranja. Kao što znamo, živimo u kapitalističkim sistemima i svaki tržišni igrač koji nudi neku uslugu to radi za određenu naknadu, a to umanjuje naše prinose kao investitora.
U idealnom slučaju, postojaće samo jedan posrednik između nas i hartija od vrednosti, tj. akcija koje kupujemo, a to je broker. U ovom slučaju, plaćamo samo transakcione troškove brokeru i to je neki minimum bez kojeg ne možemo, sa obzirom da je broker jedini način da uopšte investiramo na berzi.
Ali, kao što znamo, kupovina akcija individualnih kompanija može biti poprilično rizična, pogotovo ako mi nismo sofisticirani investitori koji znaju da čitaju finansijske izveštaje i analiziraju makroekonomska i berzanska kretanja. Hajde da pretpostavimo da u cilju diverzifikacije i smanjenja rizika želimo da investiramo u neki ETF. On će se sada javiti kao još jedan posrednik između nas i hartija od vrednosti, a naknada koju plaćamo za investiranje u ETF se zove Total Expense Ratio (TER) i najčešće se kreće ispod 0,3% na godišnjem nivou.
I hajde sada da kažemo da živite u Srbiji, da ne želite da se bavite izborom brokera i izborom investicija, već da ste se odlučili da investirate kroz neki domaći investicioni fond. Ono što je nadam se uveliko poznato, jeste da investicioni fondovi najčešće naplaćuju tri vrste naknada:
- ulaznu naknadu (kao procenat uplate)
- naknadu za upravljanje fondom (kao procenat investirane imovine na godišnjem nivou) i
- izlaznu naknadu (kao procenat isplaćene sume)
Neki fondovi naplaćuju sve tri naknade, neki naplaćuju dve, a neki možda samo jednu. To sve zavisi od fonda do fonda, meni je bitno da vi znate da ove naknade postoje. Da bi stvar bila zanimljivija, ovi domaći investicioni fondovi takođe investiraju tako što kupuju ETF-ove, tako da su sada oni još jedan igrač koji se ubacuje između vas kao investitora i hartija od vrednosti koje kupujete. I nadam se da sada vidite zašto sam rekao da je investiranje kao luk – što je više slojeva između vas i hartija od vrednosti, biće i sve više naknada koje će vam se naplaćivati, zbog čega će vam doći da plačete. A siguran sam da će vam doći da plačete kada vidite koji je finansijski efekat našeg izbora kako ćemo investirati.
Efekti naknada
Hajde da vam pokažem primer, mislim da će biti jasno kao dan. Recimo da imamo dve osobe, i hajde da kažemo da će obe osobe investirati 25,000 evra, ali pod sledećim uslovima: osoba A investira preko brokera direktno u ETF X i pri tome će imati trošak transakcije od 0.35% od uloženog iznosa, a osoba B investira u domaći investicioni fond koji ima ulaznu naknadu 2% i naknadu za upravljanje 2% na godišnjem nivou. I kao vidite, razlika je poprilično dramatična, oko 80,000 evra u korist osobe A.
Sa obzirom da domaći fondovi imaju razne strukture naknada, hajde da vidimo kako će proći određene kombinacije naknada. Po mom iskustvu, najveći udarac čine naknade za upravljanje fondom, tako da ću uraditi kombinacije za fond koji ima naknadu 2% godišnje, jedan fond sa naknadom od 1.5% godišnje i treći fond koji ima 1% godišnje. I kao što vidite, apsolutno nije iznenađenje da smanjenje naknade za upravljanje dovodi do značajno boljih performansi.
Zaključak
Kada god razmatrate neku investiciju, vrlo je verovatno da ćete biti bombardovani šarenim grafikonima, zanimljivim tabelama i lepim rečima investicionih savetnika koji žele da vas ubede da je ta investicija baš za vas. Međutim, negde u tekstu, tamo negde na petoj, šestoj strani ugovora će stajati možda i najbitniji deo, a to su naknade koje će vam biti naplaćivane.
Da se razumemo, svi tržišni igrači kao što su brokeri i fondovi naplaćuju naknade potpuno legalno, svi ovi procenti koje smo gledali su negde u ugovorima koji se potpisuju prilikom započinjanja saradnje, tako da ovo nije nikakva prevara niti bilo šta slično. Na nama je da kao investitori naučimo da svaki procentni poen mnogo znači kada je reč o dugoročnim investicijama koje imaju taj efekat compoundinga, tj. onog efekta slaganja kamate na kamatu.
Tako da bih za kraj samo hteo da vam poručim da budete oprezni i da pokušate da isključite posrednike prilikom investiranja kada god je to moguće i tako smanjite naknade koje plaćate.