Dokaz da smo finansijski nepismeni - Štednja stanovništva
Kriza, neizvesnost, inflacija. Ovo su bile najpopularnije teme krajem prošle godine, a već spomenuta inflacija se polako smirila. Pod terminom smirila bih hteo da kažem da je prestala da raste, ali da se ne smanjuje, već se i dalje drži na preko 10%. Sve ovo će značiti da će štednja stanovništva opadati. Međutim, da li je to baš tako? Hajde da vidimo najnovije podatke i odgovorimo na ovo pitanje!
Čitao sam skoro neke analize o tome kakve su sklonosti određenih nacija u vezi štednje i investiranja, što me je navelo na pitanje kakve su navike Srba kada je reč o toj alokaciji slobodnog kapitala. Ono što sam pročitao me nije iznenadilo, a to je da većina Srba i dalje čuva većinu novca u slamaricama, sledeće na redu je čuvanje novca u banci, pa tek onda idu nekretnine, kriptovalute i investicije na berzi.
O čuvanju novca u slamarici nema šta puno da se kaže, osim da je to najlošiji način štednje, sa obzirom da novac ne donosi nikakav prinos, dok sa druge strane inflacija konstantno jede njegovu kupovnu moć. Zbog toga bih se danas fokusirao na štednju u bankama, koja je po nekim nezvaničnim informacijama drugi najpopularniji vid štednje u Srbiji.
Ako pogledamo podatke Narodne banke Srbije, po grafikonu kretanja ukupne štednje u bankama u Srbiji možemo videti da u poslednjih 10 godina ukupna štednja stanovništva konstantno raste. Ukoliko bismo uzeli u obzir i kamatne stope, koje su bile poprilično niske u posmatranom periodu, možemo zaključiti da većina ovog rasta ukupne mase novca koji je položen na štednju zapravo potiče od novih depozita, a ne od pinosa od kamate.
Napomenuo bih da će sve prikazane cifre biti u milionima dinara, ali sam na grafikonima skratio brojke da ne bih prikazivao još 6 nula bez potrebe. Ono što može biti još jedan zanimljiv podatak, jeste i to da se u posmatranom periodu od 2012 do kraja 2022. smanjio i broj stanovnika Srbije, što bi značilo da značajno raste i suma novca po glavi stanovnika koja je položena na račune u bankama, ali o tome ćemo nešto kasnije.
E sada, neko će možda reći, 10 godina je dug period, možda je većina rasta došla u onim godinama pre Covida i pre rasta inflacije. Ako se vratimo na podatke, videćemo da se suma novca na štednji uvećavala iz godine u godinu (to je ova narandžasta linija na grafikonu ispod), osim možda ove 2017. godine kada je stopa rasta štednje bila blizu nuli. Sa druge strane, zanimljivo je to da je najveći rast štednje ostvaren 2021. godine, kada se suma novca na štednji uvećala za 11% u odnosu na kraj 2020. godine. Zanimljivo mi je to da kada je opšta situacija nešto neizvesnija, tada štedimo više, a u godinama kada je opšta situacija dobra i kada nema nekih očiglednih problema u okruženju.
Kada smo već tu i kada imamo podatke, red bi bio da malo analiziramo i strukturu štednje. Ono što je baš očigledno, jeste da mi Srbi baš volimo deviznu štednju, sa obzirom da se oko 94% sve štednje na kraju 2022. godine nalazi u stranim valutama ili u takvim štednim proizvodima koji su indeksirani nekom stranom valutom. Da ovo nije samo neka slučajna pojava, možemo pogledati kako se ovaj odnos kretao istorijski, gde možemo videti da je dominacija devizne štednje bila još i veća u nekim prethodnim godinama.
Ono što bi Vam verujem bilo zanimljivo, jeste i to kakav je karakter štednje. Odnos dugoročne i kratkoročne štednje je možda još i bitniji od valute u kojoj se štedi. Podaci nam kažu da je veliki deo ukupne štednje, čak oko 88% na kraju 2022. godine bio kratkoročnog karaktera, a ovo nije ništa novo kada gledamo desetogodišnji period.
Možda čudno zvuči, ali mislim da je ovakav odnos gde kratkoročna štednja dominira dobar, pre svega zato što novac u banci donosi poprilično mizeran prinos koji ne nadmašuje stopu inflacije. Kada štedimo kratkoročno, to mi je OK jer izgleda da postoji plan i da će nam taj novac trebati u neko skorije vreme. Sa druge strane, ako štedimo dugoročno, tada i sami priznajemo da nam novac neće trebati u bližoj budućnosti i samim tim mislim da taj novac može da se uloži na bolji način.
Depozit po viđenju - veliki problem
I sada polako dolazimo do jednog zabrinjavajućeg dela – oko 70% ukupne štednje u bankama se nalazi na “običnim” računima, nisu nikako oročena i ne donose apsolutno nikakav prinos. Ovo je jedna od činjenica koje dovode do toga da u bankama nikada neće biti atraktivne kamate na depozite. Iz perspektive banaka je jednostavno, narod je i ovako, sa niskim kamatnim stopama, spreman da čuva novac u banci, zašto mu uopšte davati neke povoljnije uslove?
Ako bismo kratkoročnu štednju podelili po valutama, videćemo da depoziti po viđenju dominiraju kod devizne štednje, a da kod dinarske štednje dominiraju depoziti oročeni do godinu dana. Ipak, sa obzirom da devizna štednja dominira u ukupnom iznosu (94% štednje je devizno), jasno je da je najveći deo novca na štednji zapravo kao depozit po viđenju.
Zaključak
I sada možemo polako da izvučemo neke generalizovane zaključke. Znam da je poprilično opasno analizirati ovako veliku grupu ljudi pomoću proseka, ali sam jednostavno prinuđen na to zbog toga što nemam detaljnije podatke i ne mogu da izračunam medijalne podatke koji bi bili adekvatniji za našu analizu.
Ako bismo gledali ukupnu štednju, videćemo trend rasta iz godine u godinu, gde je na kraju 2022. godine prosečna štednja po odraslom stanovniku iznosila oko 280,000 dinara. Kako sam došao do ovog broja? Pa krenuli smo od ukupne količine novca iz izveštaja NBS i podelili ga sa 85% broja stanovnika iz poslednjeg popisa. Nisam uzeo ceo broj zato što pretpostavljam da je 15% stanovništva maloletno i da još uvek nemaju svoje račune u bankama (ovo je lična procena, još uvek nema zvaničnog podatka iz najnovijeg popisa).
Kada gledamo celu sliku, videćemo da se većina novca nalazi u devizama, kao i da se nalazi u formi depozita po viđenju, zbog čega ovaj novac uglavnom ne generiše nikakve prinose. Nisam siguran da li je reč o nekoj neizvesnosti ili strahu, ali mi ovaj podatak nekako implicira da su vlasnici ovog novca spremni da žrtvuju velike prinose zarad toga da im novac bude na dohvat ruke. Ili, možda vlasnici ovog novca ne znaju za bolje.
I to nas dovodi do moje završne tačke – visok nivo štednje u bankama je po meni glavna indikacija nedostatka finansijske pismenosti u Srbiji. Dugo smo bili zatvoreni sistem gde je štednja u banci bila jedini način da efikasno zaposlimo svoju štednju. Vremena su se odavno promenila i postoje mnogo bolji načini da naš novac radi za nas. Ali, o tome nekom drugom prilikom.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
