Silicon Valley Bank - krah finansijskog sistema?
Krajem prošle nedelje je nastao kolaps šesnaeste najveće banke u Americi koja se zvala Silicon Valley Bank. Teoretičari zavere su odmah rekli kako treba podići sav novac iz banaka, da je finansijski sistem pred pucanjem i kako je kripto jedino rešenje u ovim kriznim trenucima. Da li je ovo prva domina koja će oboriti ceo finansijski sistem? Da li postoji razlog za brigu? Hajde da analiziramo pad Silicon Valley banke i odgovorimo na ova pitanja!
Ova banka, kao što joj i samo ime govori, bila je usmerena tehnološkim start-apovima i agresivnijim investicionim fondovima koji investiraju u start-apove (tzv. venture capital fondovima). Ova banka je doživela veliku popularnost u poslednjih par godina, a na 31. decembar 2022. godine je zabeleženo da su depoziti dostigli 175 milijardi dolara.
Kao što svi znamo, biznis model moderne banke je takav da ona prikuplja depozite klijenata, a potom ta sredstva plaisraju kroz kredite ili tim sredstvima kupuju aktivu koja donosi prinose (na primer akcije, nekretnine, obveznice). I po tom pitanju Silicon Valley banka nije bila drugačija.
Rukovodstvo ove banke je donelo odluku da većinu novca investira u obveznice, i to uglavnom u hipotekarne obveznice čiji je emitent federalna agencija koje nose minimalan kreditni rizik, što znači da skoro i da ne postoji rizik da Amerika kao država neće vratiti svoje obaveze po ovim obveznicama. Ako vas zanima šta su ove hipotekarne obveznice, pogledajte ovu analizu filma Big Short, tu je sve objašnjeno.
Međutim, greška u ovom slučaju je bila u tome što je banka sa većinom sredstava kupila dugoročnije obveznice sa preko 10 godina do dospeća, sa obzirom da one nose najviše prinosa. Kod obveznica važi pravilo, što je duži rok do dospeća, to bi i prinos trebalo da bude viši.
Uglavnom, banka nije napravila miks i kupila malo obveznica do 3 meseca, pa malo do 6 meseci, pa malo do 12 meseci i tako redom. U suštini, nastalo je neslaganje između projektovanih obaveza banke prema svojim klijentima koji drže depozite sa jedne strane, i datuma kada će banci doći novac koji je investiran u obveznice sa druge strane.
Da se vratimo u sadašnji trenutak, 2023. godinu. Kao jednu od mera borbe protiv inflacije, Američki FED podiže kamatne stope i tu se javljaju prvi znaci nevolje. Ako pogledamo grafikon kretanja prinosa na 10-godišnje obveznice, videćemo da je banka uglavnom kupovala obveznice u periodu dok je prinos bio između 0% i 2%, kao i da je sada prinos na ove obveznice oko 3.7%. Ovo znači nevolju za našu banku jer je trenutni prinos viši od prinosa na obveznice koje banka drži.
Da pokušam da vam objasnim što jednostavnije moguće – ja u ruci imam papir koji sam platio 100 dinara na kojem mi država garantuje isplatu od 102 dinara za deset godina. A onda se pojavi neko drugi koji drži drugi papirić koji je isto koštao 100 dinara na kojem ista ta država garantuje isplatu od 105 dinara za deset godina. Sasvim je logično da ćete kupiti drugi papirić, ili da ćete prilikom kupovine pokušati da spustite cenu mog papirića i da ćete želeti da ga kupite za npr. 97 dinara.
Da se razumemo, ovo nije problem ukoliko banka može da sačeka deset godina da bi ta obveznica došla na naplatu, međutim problem je ako banci treba novac odmah. Kao što smo rekli, postojala je neusaglašenost između obaveza prema depozitarima i dinamike priliva novca od investicija u obveznice. Znači, banka ne može da čeka, treba joj likvidnost.
Znači, banka je prisiljena da prodaje svoj portfolio obveznica uz gubitak. I ovo ne bi bio nužno problem, banka bi ostvarila gubitak i smanjeni profit za ovu godinu, ali bi preživela. Međutim, šta se dešava ukoliko klijenti banke krenu da povlače svoj novac? Pa tada nastaje stampedo i banka će morati sve brže i brže da prodaje svoje obveznice uz sve veće gubitke kako bi isplatila depozite. Dodatno, većina depozita u banci su bili od strane korporativnih klijenata koji su imali preko 100,000$ na svojim računima. Kada bi samo par ovakvih klijenata povuklo svoj novac, to bi bio značajan udarac.
Kako bi smirio svoje poverioce, izvršni direktor banke je izašao u medije i apelovao na sve da „ostanu mirni“ i da u banci ima novca za sve. Osim ukoliko svi pohrle da izvuku svoj novac odmah. Ovo uopšte nije bio znak sigurnosti za sve depozitare i svi su brže bolje krenuli da povuku svoj novac. Banka je isplaćivala novac dok je mogla, a dosta klijenata je ostalo u situaciji da nisu mogli da izvuku svoj novac.
Prema poslednjim informacijama, federalna agencija za osiguranje depozita će pokriti klijente do osigurane sume, ali je gotovo izvesno da Američka Vlada neće dati novac da se ova banka izvuče, tj. neće se dogoditi takozvani „bailout“.
Što se tiče finansijskog sistema pre svega američkog, a potom i svetskog, mislim da ovo nije domina koja će srušiti sve, već je ovo usamljeni slučaj jedne banke koja je pogrešno procenila obaveze prema svojim klijentima i možda pohlepno vijala više prinose. Šta će biti sa ovom bankom do kraja ostaje da vidimo, a mi se vidimo uskoro u novom tekstu (ili videu). Pozdrav!
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
