Investicioni fondovi – pregled performansi nakon prve polovine 2023
Hajde da postavimo situaciju – recimo da ste uspeli da uštedite neku veću sumu novca i da ste shvatili da je loše da taj novac sedi na gomili i da bi ga trebalo investirati. Jednostavnom pretragom na internetu će vam biti ponuđeno more investicionih opcija, a jedna od najčešće pominjanih će biti investicioni fondovi.
Ako pogledamo jednu prosečnu reklamu za investicioni fond, obično će se pričati kako su oni „sjajna mogućnost za diversifikaciju ličnog portfolija i postizanje dugoročnih finansijskih ciljeva“, uz obavezno naglašavanje kako je individualno investiranje opasno i rizično, a kako će baš njihovi stručnjaci biti tu da rukovode Vašim investicijama u cilju maksimizacije rasta Vašeg kapitala. Međutim, da li je situacija baš takva? Hajde da analiziramo performanse fondova u Srbiji u prvoj polovini 2023. godine i saznamo odgovor na ovo pitanje!
Investicioni fondovi su institucije koje prikupljaju novčana sredstva od velikog broja investitora i ulažu taj prikupljeni kapital u različite vrste imovine, a sve u skladu sa investicionim ciljevima i investicionom politikom fonda. Cilj je ostvarivanje dobiti i smanjenja rizika ulaganja za investitore. Bitno je naglasiti da fondovi za svoje aktivnosti naplaćuju određene naknade, tako da je potrebno i na to obratiti pažnju prilikom počinjanja investiranja na ovaj način.
Ako bismo pričali o tipovima investicionih fondova, ovde ćemo pričati o otvorenim investicionim fondovima koji prihvataju baš sve investitore. Najčešća podela investicionih fondova je na sledeće kategorije:
- Fondovi očuvanja vrednosti – su najbezbedniji tip investicionih fondova sa obzirom da se kapital najviše plasira u novčane depozite (tj. oročenja u banci) i kratkoročne obveznice.
- Balansirani fondovi – su negde srednje rizični, sa napomenom da oni mogu sadržati i obveznice i novčane depozite i akcije, tako da je ideja da se postigne balans između rizika i prinosa.
- Fondovi rasta vrednosti – je najrizičniji tip investicionih fondova, sa obzirom da se najveći deo prikupljenog kapitala investira u akcije (i zbog toga se može sresti i naziv akcijski fondovi).
E sada, da ne bismo baš puno gubili vremena na uvod, hajde da pređemo na ostvarene performanse fondova u drugom kvartalu i prvoj polovini 2023. godine, pa ćemo komentarisati sve u hodu.
Fondovi Očuvanja Vrednosti
Hajde da krenemo od Fondova Očuvanja Vrednosti. Kao što smo rekli, ovde ne možemo očekivati značajnije prinose, svi fondovi su u plusu u drugom kvartalu, a najbolje prinose je ostvario fond Intesa Invest Cash Dinar. Kada pogledamo performanse od početka ove godine, situacija je manje više ista, a ostvareni prinosi od oko 2.6% su dobra indikacija da ćemo završiti godinu sa prinosom od oko 5%. Ono što bi meni takođe bilo zanimljivo, jeste da pogledamo i šta su ovi fondovi uradili od 1. januara 2018. godine, i tu vidimo da je Kombank Novčani Fond najbolji sa oko 14% prinosa, uz napomenu da je fond Intesa Invest Cash Dinar krenuo sa radom od 5. oktobra 2018. godine.
Pre nego što se zaletimo sa ocenom da su ovi prinosi još i dobri, potrebno je naglasiti da ove prinose moramo uporediti i sa stopom inflacije koja je bila aktivna u posmatranom periodu. Ako bismo gledali samo od 1. januara 2018. pa do 31. decembra 2022. godine, kumulativna stopa inflacije je bila oko 30%, što znači da Fondovi Očuvanja Vrednosti tu funkciju vrše samo kada je reč o nominalnoj vrednosti novca, kada uzmemo u obzir stopu inflacije shvatamo da naš novac u ovim fondovima gubi svoju realnu kupovnu moć (samo sporije nego u slučaju da ga uopšte ne investiramo).
Balansirani Investicioni Fondovi
E sada su na redu Balansirani Fondovi, koji takođe prate trend i beleže dobre rezultate i u drugom kvartalu, ali i od početka godine. Najbolje performanse beleži Kombank InFond, koji dominantno ulaže u domaće kompanije i domaće obveznice, tako da je ovo jedan interesantan način da budete izloženi domaćoj privredi (naravno, ukoliko to želite).
Ako bismo gledali performanse od 2018. godine, situacija je manje-više nepromenjena, gde najbolje prinose beleži Kombank In-Fond, a imamo i jedno neprijatno iznenađenje u formi fonda Intesa Invest Comfort Euro, koji je od 2018. godine uspeo da zabeleži gubitak od oko 3.5%.
Nisam uspeo nigde da pronađem svežu strukturu imovine ovog fonda, ali prema podacima od pre godinu dana, fond je dominantno ulagao u obveznice, i to najviše u strane obveznice putem ETF-ova – što znači da vi kao investitor pored naknada za upravljanje imovinom fonda koju plaćate Intesi, plaćate i onaj Expense Ratio koji se naplaćuje na nivou ETF-a. Naravno, nije ovo komentar samo za Intesu, i drugi fondovi ovo rade, što je poprilično loše za krajnjeg investitora.
Fondovi Rasta Vrednosti
I za kraj, imamo elitne Fondove Rasta Vrednosti koji dominantno ulažu u akcije. Sa obzirom da se na mom kanalu okuplja mlađa ekipa, smatram da bi ovi fondovi eventualno bili i najpopularniji za investiranje u dužem roku. Pre nego što krenemo sa performansama, samo da napomenem da sam ovde dodao i dva indeksna ETF-a koji će nam služiti kao merilo uspešnosti, a to su ETF koji prati S&P 500 i ETF sa nazivom All-World ETF, kako bismo pratili kretanja na američkim i globalnim berzama.
Kao što možemo videti, kada je reč o domaćim fondovima, WVP Dynamic fond beleži snažan rast i u drugom kvartalu, ali i od početka ove godine. Što je negde i očekivano sa obzirom na katastrofalne rezultate iz prošle godine.
Kada bismo gledali širu sliku od 2018. godine, postaje apsolutno jasno da ETF-ovi apsolutno nemaju konkurenciju i da beleže najmanje dvostruko bolje prinose od najboljeg domaćeg fonda, što je sasvim dovoljan razlog da uzmete stvari u svoje ruke i krenete da investirate samostalno na berzi.
Za kraj, hteo bih da istaknem jednu stvar, a to je preporuka da uvek pokušate da gledate dugoročno kada je reč o analizi investicija. Na primer, videli smo da je u drugom kvartalu fond WVP Dynamic ostvario drugi najveći rast u kategoriji fondova rasta imovine, uspevši da nadmaši čak i ETF-ove, međutim, kada proširimo vremensku distancu i analiziramo performanse fondova od 1. januara 2018. godine, shvatamo da je ovaj fond napravio prinos od samo oko 4%, što je, složićete se, poprilično loše. Ovo je samo primer, ali sigurno shvatate suštinu.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
