Zašto kontraši ne profitiraju?
Obično se kaže za nekoga ko hoće da profitira na berzi da mora da uradi nešto drugačije, tj. da ne prati masu i neke ustaljene trendove, već da treba tražiti neke neistražene segmente tržišta i uložiti u njih pre nego što šira javnost sazna za ovaj skriveni dragulj. Ovo će značiti da zarad natprosečnog profita treba ulagati u neke nepopularne sektore ili se čak postaviti kao kontraš, investirati tako da nam više odgovara pad tržišta umesto rasta, kao što je to negde i uobičajeno.
Upravo ćemo u današnjem videu analizirati jednu hipotezu da kontraši profitiraju i to mnogo, a takođe bih hteo da za ove potrebe iskoristimo film „The Big Short“, o kojem smo čak i pričali na ovom kanalu, ostaviću vam link tu negde. Moje mišljenje je da je ovaj film koštao investitore više nego poslednje tri recesije zajedno.
Pre neki dan sam bio u diskusiji oko investiranja sa nekim kolegama sa posla, i prilikom te diskusije mi je pala jedna pomisao na pamet: „Ako hoćeš da ostvariš neki natprosečan profit od investiranja, moraš uraditi nešto što nije baš standardno.“, što je svojevrsni paradoks sa obzirom da sigurno postoji razlog zašto veći, iskusniji investitori izbegavaju te pozicije.
Tokom razgovora se spomenuo i film „The Big Short“, u kojem je prikazano kako je nekoliko investitora došlo do ogromnog uspeha tako što su svojim investicijama išli protiv svega što je bilo u tom momentu aktuelno i što su svoj kapital postavili tako da im odgovara krah tržišta nekretnina. Ovaj film je bio toliko dobro napisan i toliko dobro realizovan da ga znaju čak i one osobe koje nikada nisu investirale. Međutim, ova popularnost dolazi i uz jednu cenu, a to je da je ovaj široki auditorijum izvukao pogrešan zaključak iz ovog filma.
Ono što se negde uzima zdravo za gotovo, jeste činjenica da je izuzetno mali broj ljudi uopšte znao kako funkcionišu izuzetno kompleksni finansijski derivati u sektoru nekretnina, a još manji broj ljudi je video problem u svemu tome. Sa druge strane, film je stvorio utisak kao da je pad bio očigledan i da je bilo potpuno logično da veliki broj investitora investira u pad tržišta nekretnina.
Ako bismo se sada izvukli iz okvira filma, ukoliko ne želite da budete „u trendu“ i pratite većinu, to će značiti da morate da uđete u medveđu kožu i šortujete neke kompanije ili sektore, tj. da se nadate da će vrednost nečega pasti. Međutim, život u medveđoj ulozi uopšte nije lak, i najčešće izgleda ovako:
Greška.
Greška.
Greška.
Greška.
Greška.
Pogodak. Jesam Vam rekao!
Opet greška.
Greška.
Pa opet greška.
I dalje greška.
I tako dalje i tako dalje, shvatate poentu. Ne kaže narod za džabe da je i pogrešan sat tačan dva puta u toku dana. A ovakvih primera zaista ima mnogo, a ja ću za ovaj video uzeti primer dobro poznatog autora iz oblasti ličnih finansija, Roberta Kijosakija. Sigurno ga znate, napisao je knjigu „Bogati otac, siromašni otac“. Uglavnom, on ima gotovo nepogrešivu naviku da svake godine makar jednom upozori na nastupajuću krizu i do sada je uspešno predvideo 46 finansijskih kriza. Šalim se, ali možete videti njegove tvitove, a neko se čak potrudio i na grafikonu prikazao kretanje berze i njegovih tvitova. A jedan od komentara ispod je glasio: „Bogati autor, siromašni čitaoci“.
Da ne bude da sada nešto prozivam samo Kiosakija, postoji mnoštvo autora koji su imali pogrešna predviđanja u prošlosti. Problem je u tome što je Kiosaki jedan od popularnijih, a kao što ovaj grafikon malopre pokazuje, on je to činio dosta dugo i poprilično konstantno. Sa obzirom na njegovu publiku, poprilično je neodgovorno predviđati finansijske krize toliko često, pogotovo kada bi ideja bila vodilja svakog autora trebala da bude da pomogne ljudima oko finansija, a ne da se unosi panika i nemir.
Međutim, glavna tragedija je u tome što će Kijosaki kad-tad biti u pravu i kriza će nastati. A u tom trenutku će Kijosaki i njemu slični biti glavna tema. Da li će njegova prethodna predviđanja biti bitna? Da li će biti bitno što bi svaki investitor koji bi ga slušao u prethodnih 10 godina gotovo sigurno bankrotirao? Pa naravno da ne bi bilo bitno. Jednostavno, ljudima nije bitna neka objektivna mišljenja, ljudi žele mišljenja i žele odgovore. Bilo kakve odgovore. A što se ti odgovori izreknu sa više samopouzdanja, to je bolje.
Ovakva igranka je na berzi aktuelna dugo pre svega zato što ona funkcioniše, prodaju se novine sa senzacionalističkim naslovima, šokantni postovi prikupljaju klikove, finansijska industrija profitira zato što vi kao investitori malo-malo pa šetate svoj kapital levo-desno, a naravno i Kijosaki uspeva da ostane relevantan tako što predviđa nešto novo. Uvek će biti prostora i tržišta za pokvarene satove, a na Vama je da se pazite da ne krenete da pratite jedan od njih, jer kontraši najčešće nisu u pravu. Pozdrav!