The Walnut Fund - nova plantaža
Bilo je dosta pitanja o Walnut Fund-u, što od novih investitora, što od postojećih, a u današnjem videu će biti dosta informacija i za jedne i za druge, tako da vas pozivam da ostanete do kraja videa. Takođe, moram u startu da kažem sam ja već investirao u ovaj fond i da imam stabla u svakoj od dosadašnje tri plantaže, a ovo vam kažem čisto da bih preduhitrio potencijalna pitanja, a takođe i zbog toga znam sve što su slali svojim investitorima, pa eto da vam kažem i to.
Uglavnom, imamo dosta informacija da pređemo, tako da predlažem da pređemo na video!
Danas pričamo o Walnut Fund-u koji vam omogućava da investirate u plantaže oraha i postanete vlasnik jednog ili više stabla oraha i profitirate kada se na tim stablima pojave plodovi. Ono što je neka novina u odnosu na prvi video u kojem sam radio recenziju, jeste da ekipa iz Walnut Funda nije mirovala, već je uspešno završila proces tokenizacije.
Ovo će značiti da sada imamo blokchain tehnologiju koja funkcioniše u pozadini ovog fonda, a investitori sada ulažu tako što kupuju tokene, koji predstavljaju pravo vlasništva nad stablom oraha u određenoj plantaži. Koliko znam, Walnut Fund je druga kompanija koja je u Srbiji uspela da završi proces tokenizacije, a sada vidimo da sve više kompanja i fondova ide ovim putem, i to pre svega jer je domaća berza toliko mrtva da se više isplati ići putem tokenizacije nego ići tradicionalnom rutom preko berze. Ipak, da ne pomislite da je reč o divljem zapadu, kada neko želi da ponudi svoje tokene, prolazi kroz poprilično komplikovan admnistrativni proces koji se završava tako što Komisija za Hartije od Vrednosti odobri Beli papir i na taj način zvanično dozvoli emisiju tokena. Tako da, ako se odlučite za investiciju u Walnut Fund, vi kupujete nešto što je prošlo ovaj proces i detaljno provereno.
Nova plantaža
I kada već pričamo o tome, hajde da vidimo šta je trenutno u ponudi kada je reč o plantažama. Kao što možemo da vidimo na njihovom sajtu, do sada su u ponudi bile dve plantaže koje su rasprodate, a to su Molovin i Rekovac, a trenutno je u ponudi plantaža koja se zove Panonija i koja je najveća do sada. Plantaža Molovin je imala 5,200 stabala u ponudi, Rekovac je imao 6,000 stabala, a Panonija ima neverovatnih 25,200 stabala, tako da se vidi koliko je ovaj projekat ogroman. Naravno, od toga je 10,000 stabala već prodato, 5,500 je rezervisano, a 9,700 je i dalje u ponudi, tako da se realno može reći da hvatamo poslednji voz sa današnjim videom i da sam možda trebao ranije da pričam o orasima.
E sada, ako ste novi investitor i možda još uvek niste investirali u ovaj fond, možda će vas interesovati kolike prinose možete očekivati, što je vrlo validno pitanje. Ono što mi je drago, jeste da mogu da se pohvalim da sam imao uticaja na ekipu iz Walnut Fonda, jer su implementirali moju ideju iz prvog videa, a to su ovi scenariji – standardni, pesimistični i optimistični scenario. Ja ću ovde koristiti standardni, realistični scenario, ali vi naravno možete da se igrate i unosite svoje pretpostavke. U svakom slučaju, videćete da se očekuje oko 22% prinosa godišnje kada stabla dođu u period punog potencijala, a taj period nakon 7. godine od momenta uspostavljanja plantaže. Stabla će krenuti da rađaju već posle 5. godine, ali svoj puni potencijal ne dostižu do 7. godine, čisto da budete spremni na malo čekanje na te prve dividende.
Takođe, moram da napomenem i naknade koje fond naplaćuje, a one se ogledaju u deljenju prihoda 50-50 između fonda i investitora, pa tako ako uzmete količinu oraha i pomnožite je sa cenom koju vidite ovde gore iznad kalkulatora, dobićete cifru koja nije prikazana ovde dole u godišnjem prinosu, tj. godišnji prinos je samo 50% onih gornjih prihoda. Tako da ovo nije greška, već se tako fond finansira.
Ono što je još zanimljivo, a što verujem da vas zanima jer razmatrate ovakvu investiciju, jeste da ćete na ovaj način poboljšati i svoj uticaj na prirodu, a kao što vidimo ekipa je u svom kalkulatoru izrazila takozvani CO2 Offset, odnosno koliki efekat umanjenja ugljen-dioksida se postiže sa vašom investicijom, jer kao što znamo, svako ozelenjavanje i pošumljavanje ima pozitivan uticaj na vazduh i generalno je ekološki dobra praksa, a vi se kao investitor možete pohvalitit da imate i pozitivan ekološki uticaj.
I ono što bih još istakao, pored pozitivnog ekološkog uticaja, jeste da je fond uspostavio saradnju sa Fondacijom Novak Đoković, gde se 1% svake investicije izdvaja kao donacija ovoj fondaciji. Koliko znam, fokus Fondacije Novak Đoković je rad na ranom razvoju dece, izgradnja vrtića, obuci vaspitača i roditelja, tako da možete da kažete da imate i dobar uticaj na društvo ako investirate u orahe.
Želiš da investiraš?
Imaš pitanje ili komentar?
