5 finansijskih grešaka koje pravi prosečan Srbin
Mnogi ljudi iz srednje klase u Srbiji imaju poteškoća u izgradnji bogatstva zbog niza uobičajenih finansijskih grešaka (naravno, ako možemo reći da u Srbiji postoji srednja klasa). Ovi propusti, često napravljeni bez svesti o dugoročnim posledicama, mogu značajno usporiti finansijski napredak ukoliko posmatramo duži vremenski okvir. Smanjenje ovih grešaka može doneti veliku razliku, zbog čega je jako bitno da prepoznamo gde najčešće grešimo i da pokušamo da korigujemo te greške.
1) Ignorisanje važnosti Fonda za Crne Dane
Fond za Crne Dane služi kao finansijski oslonac tokom neočekivanih situacija, poput hitnih medicinskih troškova ili gubitka posla. Mnoge porodice srednje klase ne pridaju dovoljno važnosti ovom fondu, što ih ostavlja ranjivim kada se pojave nepredviđeni troškovi. Uobičajena preporuka je da se uštedi najmanje tri do šest meseci životnih troškova. Bez fonda za hitne slučajeve, pojedinci često posežu za kreditima s visokim kamatama ili kreditnim karticama, što vodi do nagomilavanja dugova.
Ispod možete videti jedan od prvih videa koje sam ja ikada snimio za Youtube kanal, i gle čuda – tema je Fond za Crne Dane, što samo govori koliko je ova tema bitna.
2) Zanemarivanje pretplata
Mesečne pretplate za striming servise, članarine u teretanama i časopise mogu se brzo nakupiti. Mnogi ljudi zanemaruju ove ponavljajuće troškove, koji tiho iscrpljuju njihove bankovne račune. Važno je redovno pregledati i preispitati ove pretplate kako bi se osiguralo da su i dalje neophodne i da se koriste.
Otkazivanje neiskorišćenih ili retko korišćenih pretplata može osloboditi sredstva za važnije finansijske ciljeve, pa makar to bilo i par hiljada dinara. Korišćenje aplikacija za budžetiranje ili podsetnika može pomoći u praćenju ovih troškova i obaveštavanju o ponavljajućim naplatama, što olakšava bolju kontrolu ličnih finansija.
VAŽNO: Novogodišnji praznici su idealno vreme za “pecanje” ljudi koji nisu ažurni u praćenju svojih pretplata. Na primer, kablovski operateri su ovo uvideli i svojim korisnicima su omogućili da “besplatno” gledaju pakete koji se inače doplaćuju, ali pod uslovom da tamo-nekog januara ili februara sami korisnici moraju da zatraže otkazivanje usluge ovih dodatnih paketa. Šta mislite, koliko će ljudi prvo aktivirati dodatne pakete, a onda zaboraviti da ih otkaže?
3) Nepravilno upravljanje dugovima i kreditnim karticama
Nije nikakva tajna, kreditne kartice imaju visoke kamatne stope, zbog čega je nepravilno upravljanje zaduživanjem po ovom osnovu izuzetno skupo. Mnogi ljudi koriste kreditne kartice za svakodnevne kupovine, brzo nakupljajući dugove koje ne mogu da otplate. A kada se propuštaju mesečne uplate, zaračunavaju se kamate i naknade za kašnjenje, što dodatno povećava dug.
Pogodnost kreditnih kartica može dovesti do prekomerne potrošnje, posebno na nepotrebne stvari. Ako se celokupan iznos duga ne otplati svakog meseca, kamata se obračunava na preostali dug, koji može brzo da raste (zamislite grudvu koja se kotrlja niz planinu i uz put kupi sve više i više snega).
Takođe, i druge vrste dugova mogu biti skupe, kao što su npr. nedzvoljeni i dozvoljeni minus, tako da bi trebali da budemo posebno obazrivi kada je reč o ovim kategorijama zaduživanja.
4) Život van svojih mogućnosti
Kada već pričamo o prekomernoj potrošnji, moram da spomenem i život van svojih mogućnosti. Mnogi ljudi iz srednje klase imaju problema sa životom van svojih mogućnosti zbog pritiska okoline i potrebe da se nametnemo drugima. To može dovesti do zavisnosti od kreditnih kartica i pozajmica, što rezultira visokim kamatnim dugovima. Pritisak da se održava određeni stil života često vodi do prekomerne potrošnje na nepotrebne stvari, kao što su restorani i izlasci, odmori i luksuzne stvari.
Pored nekih standardnih stvari kao što su kreiranje budžeta i praćenje potrošnje, glavni faktor koji će ovde dovesti do poboljšanja jeste promena načina razmišljanja. Onog momenta kada shvatiš da se ne trkaš sa svojim komšijama i kolegama sa posla, već da živiš svoju priču i trošiš svoj novac onako kako ti želiš, tada ćeš krenuti da praviš ogromne korake ka finansijskoj stabilnosti.
5) Držanje novca u banci
Prosečan Srbin se može pohvaliti da ima makar neki novac koji je u banci, oročen na relativno kratak rok (oko godinu dana) i zarađuje kakvu-takvu kamatu. Prema poslednjim podacima, u poslovnim bankama je trenutno oročeno oko 16 milijardi evra, a procene su da se otprilike još toliko nalazi po raznim slamaricama van bankarskog sektora.
Postavlja se pitanje, šta želite da uradite sa tim novcem!? Prosto je neverovatno da se ovoliko dug vremenski period ukupna suma kapitala na štednji neprekidno uvećava, što znači da prosto ne znamo kako bolje da uposlimo ovaj kapital. Naravno, kupovinu nekretnina i duvanje balona u ovom segmentu ne bih spominjao na ovom mestu, odlutaćemo na neku drugu stranu.
Šta je ideja ove greške, držite slobodno iznos od nekih 3-6 mesečnih troškova na računu kao neku relativno likvidnu rezervu, a ostatak investirajte. Tako je, investirajte i mnogostruko uvećajte prinose koje ostvarujete. A o investicijama nećemo danas, više sadržaja stiže uskoro 😊
Imaš pitanje ili komentar?
