ETF Tržište je Postalo Haos (i niko o tome ne priča)
ETF-ovi polako prestaju da budu sinonm za jeftino, diverzifikovano i na kraju krajeva, zdravorazumsko investiranje. Kompanije koje se bave upravljenjem fondovima izbacuju nove, aktivno upravljane fondove svakog meseca, čime se ponuda sve više udaljava od one originalne ideje zbog koje su ETF-ovi i nastali.
Ono što je zanimljivo je da po prvi put u istoriji imamo situaciju da na tržištu Amerike ima više ETF-ova nego što ima listiranih kompanija, kao i da je ogroman deo rasta, tj. novih registrovanih fondova upravo iz sfere aktivno upravljanih fondova, kao i tematskih fondova i fondova koji imaju finansijsku polugu, tj. leveridž.
Na osnovu svega viđenog možemo zaključiti da se novi ETF-ovi sve više prave sa ciljem da prikupe kapital, tj. da generišu prihod od naknada za upravljanje za samu kompaniju koja je stvorila ETF, a ne da investitorima u taj fond ponudi lak način za ulaganje u fond koji prati neki diverzifikovani berzanski indeks. Ako bismo aktuelnu ponudu ETF-ova mogli da okarakterizujemo jednom rečju, to bi po meni mogla da bude engleska reč SLOP.
Hajde da krenemo od samih početaka, šta uopšte označava reč SLOP? Englesku reč SLOP bismo mogli da prevedmo na srpski kao splačine i ona je ozbiljnije ušla u upotrebu u digitalnom svetu pojavom veštačke inteligencije. AI splačine bi trebale da označe gomilu nekvalitetnog, beskorisnog i često besmislenog sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija. Problem koji ovde nastaje je što AI splačine guše kvalitetan sadržaj koji su kreirali ljudi. Internet postaje teži za navigaciju jer moraš da se probijaš kroz “digitalno đubre” da bi došao do proverenih informacija ili stvarne umetnosti.
E sada, kako se te splačine mogu prevesti u svet ETF-ova? Možemo pogledati ovu sliku (5) na kojoj vidimo da je 2025. godina bila rekordna sa skoro 1,000 novih registrovanih fondova u Americi. Ono što je zabrinjavajuće, od ovih 1,000, samo je oko 150 orijentisano na dugoročno, pasivno investiranje, dok su ostali aktivno upravljani fondovi sa visokim naknadama za upravljanje. Ako ostanemo na ovoj slici, videćemo i ovaj crveni deo, a on predstavlja kratkoročno orijentisane, tj. kako su oni okarakterisali „trejding“ ETF-ove koji su uglavnom sa leveridžom, ili su inverzni fondovi.
Da rezimiramo, situacija sa ETF-ovima sve više podseća na jednu biblioteku u kojoj su se dugo nalazile samo probrane, klasične knjige. Međutim, pojavom AI-ja je neko odlučio da generiše 15,000 novih knijga koje niko nikada nije proverio i koje su besmislene, i onda te nove knjige samo ubacio u biblioteku i zatrpao one klasike. Kvalitet je i dalje u biblioteci, samo će novim članovima biti sve teže i teže da raščiste đubre i dođu do kvaliteta. Sreća u nesreći je da su ovo trendovi koji su najvećim delom prisutni u Americi, ali kao što znamo, ono što je prisutno u Americi kad-tad dođe do i na Evropsko tlo, tako da bi bilo dobro da ovo znamo i budemo spremni unapred.
Zato je po mom mišljenju bolje držati se proverenih stvari, makar prve 2-3 godine investiranja dok ne ovladate i terminologijom i samim načinom kako berza funkcioniše, mada ja svakako verujem da kada vi vidite kako sve funkcioniše, da vam neće pasti na pamet da kupite neki ETF iz one 4 kategorije koje sam nabrojao u videu.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
