NASDAQ 100 indeks: Sve što treba da znate (Vodič kroz istoriju)
Kada sa nekim razgovaram o investiranju i nekim predlozima ETF-ova, na spomen NASDAQ-a se mnogi namrgode jer do tada nisu čuli taj pojam baš tako često. Zato danas uskačemo u najsitnije detalje. Na primer, da li ste znali da je NASDAQ počeo kao obična „oglasna tabla“ jer su brokeri bili previše lenji da se dovikuju na berzi? Verovatno niste 😊 Zato krećemo od 1971. godine, preko dot-com mehura, pa sve do današnje dominacije veštačke inteligencije.
U investicionim krugovima postoji jedan berzanski indeks koji je neprikosnoveni kralj, a to je S&P 500. Mislim da čak i žene po trafikama već znaju za ovaj indeks. Međutim, postoji još jedan indeks za koji mislim da morate da znate i kojeg možemo posmatrati kao „mlađeg brata“ S&P-a, a to je upravo NASDAQ 100, koji sadrži 100 najvećih ne-finansijskih kompanija sa te berze. Ali, kako je sve počelo? I zašto uopšte imamo dve velike berze u Americi?
NASDAQ nije nastao kao klasična zgrada sa galamom i trgovcima koji mašu papirima, već kao tehnološka revolucija koja je zauvek promenila finansijski svet. Sama reč NASDAQ je akronim za National Association of Securities Dealers Automated Quotations. NASDAQ je zvanično počeo sa radom 8. februara 1971. godine. U to vreme, on nije bio “berza” u današnjem smislu te reči, već prvi svetski elektronski sistem za trgovanje akcijama. Pre NASDAQ-a, ako ste želeli da kupite akcije kompanije koja nije bila na NYSE, morali ste da zovete brokere telefonom, koji bi onda listali “ružičaste listove” (Pink Sheets) da vide ko šta nudi. To je bilo sporo, neefikasno i često netransparentno.
To znači da je u svojim prvim danima, NASDAQ bio zapravo ogromna oglasna tabla. Sistem je prvobitno samo prikazivao cene za preko 2.500 kompanija čijim akcijama se trgovalo “preko šaltera” (OTC – Over the Counter). Verovali ili ne, u samom početku niste mogli da izvršite trgovinu putem računara. Sistem bi vam samo rekao ko nudi najbolju cenu, a vi biste onda i dalje morali da podignete slušalicu i pozovete tog brokera da završite posao.
Ono što je NASDAQ činilo radikalnim jeste odsustvo fizičke lokacije. Dok je Wall Street imao svoju čuvenu dvoranu gde su ljudi trčali i vrištali, NASDAQ se oslanjao na mrežu računara i terminala. To mu je omogućilo da drastično smanji razliku između kupovne i prodajne cene (spread), što je pogodovalo investitorima. Ali, NASDAQ nije bio pogodan samo investitorima, već i kompanijama koje su želele da izađu na berzu. Pošto je imao blaže kriterijume za listiranje od prestižnog NYSE-a, ali napredniju tehnologiju, privukao je mlade, inovativne kompanije koje su baš tada uzimale zamah.
Ključni trenutak u kojem je NASDAQ prerastao u pravu berzu se desio 1984. godine uvođenjem SOES-a (Small Order Execution System), jer je ovaj sistem omogućio da se manji nalozi izvršavaju automatski, bez potrebe da brokeri zovu jedni druge telefonom. To je bila prva prava automatizacija trgovine koja je NASDAQ-u dala ogromnu prednost u brzini u odnosu na “pešački” NYSE.
Dok je NYSE insistirao na tradiciji i fizičkom prisustvu, NASDAQ je prigrlio kompjutersku eru i maksimalno ubrzavao procese koji su bili vezani za trgovinu. To je stvorilo prirodno partnerstvo sa Silicijumskom dolinom koja je bila plodno tlo i za kompanije koje bi pristupile NASDAQ berzi, ali takođe i kao izvor novih ideja koje bi dodatno unapredile situaciju na berzi.
I kada se trgovina intenzivirala, došlo je vreme za berzanski indeks koji će obuhvatiti 100 najvećih nefinansijskih kompanija sa ove berze. 31. januar 1985. godine je bio datum kada je objavljena prva lista kompanija koje su ušle u ovaj indeks koji neki nazivaju i NASDAQ Composite. Neke od najvećih kompanija koje su imale čast da budu tu od samog početka: Intel, MCI Communications, Apple Computer, Tandy Corporation, Seagate Technology, Convergent Technologies, Lotus Development itd. Po samim imenima kompanija sigurno primećujete da nisu sve kompanije preživele do danas, a čak i da su preživele, to apsolutno ne znači da su ostale u indeksu.
Ali, ova priča ne bi bila uzbudljiva ukoliko bismo pričali samo o usponima i lepim stvarima. Vraćamo se u drugu polovinu devedesetih. Zamislite svet u kojem internet tek postaje stvaran. Ljudi su bili uzbuđeni, ali niko nije znao kuda to vodi. To je bila digitalna zlatna groznica, a NASDAQ je bio mesto gde su se kovali snovi.
Od 1995. do marta 2000. godine, NASDAQ je skočio za neverovatnih 572%. Da stavimo to u kontekst: indeks je sa 750 poena skočio na preko 5.000. A šta je bio drajver? Iracionalna bujnost, kako je to nazvao tadašnji guverner Alan Grinspen. Bilo je dovoljno da firma svom imenu doda sufiks ‘.com’ i njena vrednost bi se duplirala preko noći. Investitori su potpuno ignorisali tradicionalne metrike poput P/E racia (koji je na vrhuncu za NASDAQ iznosio suludih 200). Kupovali su ‘budućnost’, a ne profit. Kompanije poput Pets.com su trošile milione na reklame za Super Bowl, dok su im operativni gubici bili veći od prihoda.
A onda, 10. marta 2000, balon je dostigao svoj maksimum – 5.048 poena. Šta se desilo? Ništa dramatično na prvi pogled, ali kapital je počeo da presušuje. Kamatne stope su postepeno rasle, a investitori su odjednom počeli da pitaju: „Čekaj, kad će ove firme zapravo početi da prave novac?“ Odgovor je bio: nikad. Balon je pukao brutalno. Za samo par nedelja, milijarde dolara tržišne vrednosti su isparile. NASDAQ je krenuo u slobodan pad koji je trajao dve i po godine.
Do oktobra 2002, NASDAQ je izgubio 78% svoje vrednosti, vredeći u jednom momentu samo 1,100 poena. Mnoge firme su nestale zauvek. Ali, ovde je ključna lekcija za sve nas koji danas investiramo: Kriza je očistila tržište. Preživeli su oni koji su imali realan biznis model. Kompanije poput Amazona ili Cisca su tada pale za 90%, ali su opstale i postale giganti kakve danas poznajemo.
A kada već pričamo o gigantima koje danas poznajemo, NASDAQ se danas sastoji od dominantno Tehnoloških kompanija, a zatim su zastupljeni sektori kao što su Komunikacije, Diskrecione potrošnje, Zdravstva i tako dalje. A što se tiče kompanija, tu su Nvidia, Apple, Microsoft, Amazon, Tesla, Meta, Alphabet, Walmart, Broadcom, ASML itd. Svakako moramo da konstatujemo da grupa „7 veličanstvenih“ i dalje dominira indeksom, i trenutno je oko 40% ukupne imovine investirano u ovih 7 kompanija. A kada pogledamo kompanije u indeksu, uspeh gotovo svih kompanja zavisi od uspešne implementacije AI strategije, tako da NASDAQ 100 danas možemo ovaj indeks nazvati i AI indeksom.
I da zaokružimo priču, procenili ste da vam je potrebno da pojačate izloženost ka tehnologiji u svom portfoliju, i sada se pitate – „Koji ETF-ovi su najpogodniji za investiranje iz Srbije?“. Po mom mišljenju, postoje tri adekvatne opcije koje su akumulirajuće, sa domicilom u Irskoj i sa fizičkom replikacijom:
- iShares NASDAQ 100 ETF oznake SXRV
- Invesco NASDAQ 100 ETF oznake EQQB
- AXA NASDAQ 100 ETF oznake ANAV ili ANAU
Ne želim da utičem previše na vas, ali ja investiram u ovaj treći fond zbog toga što ima najnižu naknadu za održavanje od 0.14% godišnje i najnižu cenu po jedinici od oko 18 evra po komadu. Prvi i drugi fond imaju nešto višu naknadu za upravljanje od 0.3% godišnje, ali su po meni problem visoke cene po jedinici, prvi fond je na skoro 1,200 evra po jedinici, dok je drugi na oko 350 evra po jedinici, što baš i nije optimalno za plasman kapitala.
Da zaključim polako, NASDAQ nije više samo „tehnološki” indeks; to je indeks koji prati gde ide svet. Od poluprovodnika do biotehnologije i veštačke inteligencije.
Imaš pitanje ili komentar?
Error: Contact form not found.
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
