Penzioni stubovi u Srbiji – kako obezbediti mirnu penziju?
Hajde da budemo potpuno iskreni na samom početku. Kada čujete reč ‘penzija’ u Srbiji, šta je prva emocija koja vas pogodi? Za većinu ljudi, to je duboka neizvesnost. Ili u najgorem slučaju – čist strah.
U poslednje vreme postoji trend da nas plaše medijskim naslovima, demografskim katastrofama i pričama kako od penzije nećemo imati ni za lekove. I znate šta? Taj strah nije baš skroz neosnovan. Ali problem je što nas sistem uči da budemo pasivne žrtve. Sedimo, radimo, nadamo se najboljem i čekamo da država ili tamo neki fond reše našu starost.
Zato danas prekidamo sa tom pasivnošću i razgraničavamo šta je opravdani strah, a šta je prodajna šema zastupnika investicionih fondova gladnih provizije. Ja sam Đorđe, vi ste na kanalu Lične Finansije i u ovom videu ćemo proći kroz takozvani „sistem tri stuba“ penzije u Srbiji. Demontiraćemo svaki od njih, videćemo gde leže zamke, gde vas pljačkaju skriveni troškovi, i što je najvažnije – kako da uzmete sudbinu u svoje ruke i kreirate penziju koja zapravo garantuje slobodu, a ne puko preživljavanje.
Svetska banka je davno definisala idealan pristup penziji kroz tri stuba finansijske sigurnosti, a taj pristup bi u Srbiji izgledao ovako:
- Prvi stub je država – obavezno penziono osiguranje kroz PIO Fond.
- Drugi stub bi bilo privatno penziono osiguranje – koje u Srbiji funkcioniše na jedan zanimljiv, ali neefikasan način.
- I treći stub je vaša lična inicijativa – dobrovoljna štednja i investiranje.
Na papiru, ova tri stuba drže vaš krov nad glavom stabilnim. Ali u praksi u Srbiji, prva dva stuba su ozbiljno poljuljana, dok je treći stub većini stanovništva u potpunosti nepoznat. Hajde da vidimo zašto je to tako!
Prvi stub je svima dobro poznat – PIO fond. Ako ste zaposleni, vi u ovome učestvujete svakog meseca, hteli to ili ne. Kako se zapravo obračunavaju ovi doprinosi? Kada pregovarate o plati, vi često gledate samo ‘neto’ iznos – ono što vam legne na račun u banci. Ali vaša bruto zarada je znatno veća i mnogi nemaju svest koliko oni zaista koštaju svog poslodavca. Na primer, neko dobija neto platu 100,000 dinara i taj iznos je zaposlenom u glavi. Međutim, na to dodajemo sledeće stvari:
- 14,00% doprionsa za PIO na teret zaposlenog
- 5,15% doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog i
- 0,75% doprinosa za nezaposlenost koji se uzimaju samo na teret zaposlenog
Kada ove tri stavke saberemo sa neto zaradom, pa još dodamo I porez na zaradu od 10,00%, dobijamo tzv. Bruto 1, a kada na Bruto 1 dodamo još i 10% doprinosa za PIO fond na teret poslodavca i 5,15% doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca, dobijamo Bruto 2 cifru. Znači, mi kao zaposleni koštamo naše poslodavce oko 158,000 dinara I upravo tu nastaje raskorak u razmišljanju između poslodavaca I zaposlenih.
Ali da se vratimo na penziju,. od vaše bruto plate, čak 24% odlazi direktno na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Skoro četvrtina onoga što zaradite! Ali evo u čemu je kvaka: taj novac ne ide na neki vaš tajni, rezervisani račun gde se skuplja, investira i čeka vašu 65. godinu. Ne. Naš PIO fond funkcioniše po principu tekuće solidarnosti (Pay-as-you-go). To znači da novac koji vama država uzme sa plate jutros, već popodne ide za isplatu penzije nekom trenutnom penzioneru.
I tu dolazimo do ogromnog problema. Ako ste gledali sjajan dokumentarac Insajdera o PIO fondu, znate da je ovaj sistem decenijama urušavan. Loša privatizacija državne imovine koja je pripadala fondu, političko upravljanje, i ono najgore – demografija. Nekada je na jednog penzionera dolazilo tri ili četiri radnika. Danas je taj odnos skoro 1:1. Jedan radnik izdržava jednog penzionera.
Sve ovo su činjenice i matematika je neumoljiva: osloniti se isključivo na prvi stub za 20, 30 godina znači svesno pristati na drastičan pad životnog standarda. I upravo u ovom prostoru nastaju sve nesigurnosti oko budućnosti i ovde vrebaju svi oni prodavci osiguranja i fondova kojima je cilj da vas uplaše i kroz strah motivišu da uložite baš u njihov fond ili njihovo osiguranje, i tako vam uzmu ozbiljne provizije i naknade. Ali doći ćemo i do njih, za sada je samo bitno da smo videli sve neefikasnosti prvog stuba…
Pošto država nije dovoljna, prelazimo na sledeći korak koji nam se nudi na tržištu. U Srbiji se pod ovim često podrazumevaju Dobrovoljni penzijski fondovi. Marketing je sjajan: „Uplaćujete sami, investicije su sigurne, a država vam daje poreske olakšice“.
I tačno je – poreski benefiti postoje. Ako uplaćujete do određenog neoporezivog iznosa (koji trenutno iznosi 8,677 dinara i koji država propisuje svake godine), vi ili vaš poslodavac ne plaćate porez od 10% na taj deo zarade. Sve što treba da uradite je da regulišete svoju uplatu putem administrativne zabrane kako bi se ta uplata uzela u obzir prilikom kalkulacije vašeg poreza na zaradu. To zvuči odlično, zar ne?
Ali hajde da zagrebemo ispod površine i pogledamo performanse dobrovoljnih penzionih fondova. Kada uđete u privatni penzioni fond, vi se suočavate sa dve tihe ubice vašeg kapitala: visokim naknadama i niskim prinosima.
Da krenemo od tih visokih naknada – fond vam uzima ulaznu naknadu pri svakoj uplati, plus godišnju naknadu za upravljanje imovinom. Vi preuzimate sav rizik investicije, a oni uzimaju svoj procenat bez obzira na to da li je fond zaradio ili izgubio novac. I da, ulazna naknada se najčešće kreće u iznosu od 2.7% od uplate, dok se naknada za upravljanje kreće između 1% i 1.5% godišnje od vrednosti imovine u fondu.
Sa druge strane, većina ovih fondova u Srbiji ulaže izuzetno konzervativno – uglavnom u domaće državne obveznice. Rezultat? Prinosi koji često jedva pokrivaju zvaničnu inflaciju, a u godinama visoke inflacije realno gubite kupovnu moć.
Da zaključim priču, dobrovoljni penzioni fondovi mogu imati smisla isključivo ako koristite poreski benefit i ako ste spremni na praktično nulti realni rast investirane imovine. Ako uplaćujete svoj, već oporezovani neto novac – matematika jednostavno ne drži vodu i bolje je da odmah pređete na treći stub.
I tada se budite. Shvatate da prvi stub puca po šavovima, a da vas u drugom guše naknadama i slabim prinosima. Donosite odluku: „Uzimam stvari u svoje ruke. Samostalno ću upravljati svojim kapitalom.“ Čestitam, to je najbolja odluka koju možete doneti. Ali pazite se, jer upravo ovde vreba najveća opasnost.
Čim javno pokažete interesovanje za investiranje ili počnete da istražujete, vaš digitalni prostor će preplaviti oglasi. Odjednom se pojavljuju agenti, finansijski savetnici i prodavci tradicionalnih investicionih fondova i mešovitog životnog osiguranja. Oni dolaze sa skupim odelima, slatkim rečima i obećanjima o sigurnoj i svetloj budućnosti. A pored obećanja, neće prezati da iskoriste i razne druge motivatore – od straha pa sve do vaše dece. Poenta je izazvati emotivnu reakciju.
Njihov primarni cilj nije da vi postanete bogati. Njihov cilj je da vaš teško zarađeni kapital plasiraju u fondove gde su ulazne naknade i do 3, 4 ili 5%, a godišnji troškovi menadžmenta astronomski. Kada se te naknade ukamate tokom 25 godina, vi tim ljudima bukvalno poklanjate trećinu, pa čak i polovinu svog potencijalnog bogatstva! A najgore od svega? Njihove performanse istorijski ne prate njihova obećanja. Većina aktivno upravljanih fondova gubi trku sa običnim tržišnim prosekom. A kada to shvatite, imaćete 60 godina i biće prekasno, a oni odavno nestali ko zna gde. Ne dozvolite da vas namame na priču o „sigurnosti“ koja hrani samo njihove bonuse.
Šta je onda alternativa? Umesto da prepustite novac posrednicima, uložite samo nekoliko sati u sopstvenu edukaciju i shvatite zašto su ETF-ovi (Exchange-Traded Funds) zapravo superiorno rešenje za vašu penziju. Zašto su ETF-ovi promenili pravila igre u svetu finansija?
- Prvo, troškovi su svedeni na minimum. Dok vas tradicionalni fondovi pljačkaju sa 2% naknade godišnje, pasivni indeksni ETF-ovi koji prate indekse poput S&P 500 ili Nasdaq-100 imaju troškove od svega 0,03% do 0,2% godišnje. Taj ušteđeni novac ostaje na vašem računu i raste kroz magiju složene kamate.
- Drugo, kupujete ceo svet odjednom. Jednom kupovinom ETF-a postajete suvlasnik 500 najvećih kompanija u Americi ili hiljada kompanija širom sveta (poput Apple-a, Microsoft-a, Nvidia-e). Ne zavisite od pameti jednog menadžera u Beogradu ili Frankfurtu – zavisite od rasta globalne ekonomije.
- I treće, kontrola je 100% vaša. Vi birate kada kupujete, preko svetski priznatih i regulisanih brokera, i vi birate kada ćete kapital povući, bez penalskih penzionih klauzula i skrivenih ugovornih kazni. To je superiorna matematika i to je finansijska sloboda.
Penzija u Srbiji ne mora da bude izvor straha. Ona je izvor straha samo za one koji odbijaju da nauče pravila igre. Prvi i drugi stub su tu da vas održe na infuziji. Treći stub – ali onaj koji vi sami kontrolišete kroz pametno, dugoročno investiranje – jeste ono što vas vodi do prave nezavisnosti.
Nemojte mi verovati na reč. Istražujte. Pogledajte moje prethodne klipove gde korak po korak objašnjavam kako funkcionišu ETF-ovi, kako se otvara brokerski račun iz Srbije i kako izgleda matematika na duge staze. Uzmite kontrolu nad svojim novcem već danas, jer niko drugi to neće uraditi umesto vas.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
