S&P 500 Efekat: Sigurna zarada ili čisti gubitak?
Kada kompanija uđe u S&P 500, mediji bruje o tome, a aktivniji investitori jure da je kupe verujući da je to sigurna zarada. Ali da li je to stvarno pametan potez ili čista zamka?
Uzeo sam sve podatke o kompanijama koje su u poslednjih 10 godina ušle u indeks i pratio sam njihove performanse od momenta ulaska, pa sve do 3 godine kasnije – kroz 3, 6, 12, 24 i 36 meseci. Uporedio sam njihov prinos sa performansama celog S&P 500 indeksa da vidim da li ove “nove zvezde” zaista pobeđuju tržište… ili ga usporavaju.
Brojevi ne lažu. A ono što sam otkrio promeniće način na koji gledaš na svaku sledeću najavu ulaska u S&P 500. Pa, da pogledamo podatke!
Jedna od glavnih prednosti investiranja u ETF-ove je mehanizam rebalansiranja koji ovi fondovi imaju u sebi. Šta to konkretno znači? ETF prati određeni berzanski indeks, kojeg možete shvatiti kao jednu listu kompanija. Kada se lista promeni, ETF ima obavezu da svoju imovinu prilagodi novoj listi, što će značiti da će dokupiti akcije nekih kompanija, a akcije nekih kompanija prodati.
Ono što mnoge zanima, jeste kako se to formira ta lista berzanskog indeksa? U slučaju S&P 500 indeksa, kriterijum za rangiranje će biti tržišna kapitalizacija kompanije, do koje dolazimo kada uzmemo ukupan broj akcija te kompanije i pomnožimo sa cenom akcije na berzi. Sa obzirom da se cena akcije menja praktično iz sekunda u sekund, to će praktično značiti da je moguće da se i rang lista menja konstantno.
Sa obzirom da nije niti praktično niti troškovno efikasno da ETF-ovi konstantno kupuju i prodaju akcije, bilo je potrebno pronaći balans između frekvencije rebalansiranja i tačnosti praćenja indeksa. Ako rebalansirate prečesto, imaćete ogromne transakcione troškove, a ako rebalansirate previše retko, onda vaš portfolio neće verno pratiti S&P 500 i imaćete ogromna odstupanja. Ono što se najčešće dešava je da ETF-ovi rebalansiraju kvartalno, što je najbolji odnos između ove dve varijable.
Kakve su performanse "novajlija"?
I upravo tu dolazimo do teme današnjeg videa – kada S&P objavi da neka nova kompanija ulazi u indeks, kakve su performanse te nove kompanije? Da li ona pobeđuje generalni indeks? Ili se sav rast dešava dok je kompanija zapravo van indeksa, pa na konto tog prethodno ostvarenog rasta kompanija ulazi u ovo elitno društvo?
Hajde polako da krenemo sa našim uzorkom, od početka 2016. godine pa sve do 18. avgusta je u S&P indeks uključeno 174 kompanija, od kojih je najviše kompanija bilo iz IT sektora, čak 36, a zatim iz Industrijskog sektora 31 i iz Finansijskog sektora 24. Svakako ću vam ostaviti raspodelu po sektorima da vidite ispod.
Ako bismo gledali pojedinačno, od poznatijih imena su tu AMD, koji je ušao 2017. godine; Tesla, koja je ušla 2020. godine, AirBnB od 2023. godine, Palantir koji je uvršten u indeks 2024. i recimo Interactive Brokers koji je 2025. ušao u S&P 500.
To je naš uzorak i to su kompanije čije ćemo performanse posmatrati. Sada je sledeći korak da vidimo kako su se ove kompanije ponašale u periodu nakon ulaska u S&P indeks. Ja ću za ove potrebe uzeti period od 3, 6, 9, 12, 24 i 36 meseci od dana kada je objavljeno da se kompanija uključuje i videćemo šta nam njihove performanse govore.
Gledajući ceo skup, vidimo jednu zanimljivu situaciju – i medijalni i prosečni prinosi su pozitivni, pri čemu su prosečni prinosi viši, što predstavlja indikaciju da u uzorku postoji mali broj kompanija koje svojim ekstremno pozitivnim prinosima dramatično uvećavaju prosek i krive sliku kada gledamo sve kompanije koje su ušle u S&P 500.
Ovo možemo testirati sa dva parametra koja se zovu koeficijent asimetrije i koeficijent spljoštenosti, i upravo oni pokazuju izrazitu desnu asimetriju i dugačke „repove“, što nam potvrđuje da u setu imamo visoku učestalost ekstremnih ishoda – gigantskih pobednika i teških gubitnika, dok je umerenih rezultata srazmerno malo. Makar u tom statističkom pogledu.
Ako ceo uzorak ovako podelimo po segmentima, vidimo jednu lepu zanimljivost, više kompanija je ostvarilo pozitivni prinos, što može biti indikacija da ova strategija zaista može biti zanimljiva. Ipak, treba biti oprezan, jer najveći broj kompanija zapravo kreće iz ovog opsega od -10% do +10%, ali što više vreme odmiče, kompanije se sve ekstremnije dele na uspešne i neuspešne, i što duže budete držali neku akciju u svom vlasništvu, šansa za pozitivan ishod sve više raste.
Deskriptivna Statistika
| Metrika | +3M | +6M | +9M | +12M | +24M | +36M |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Max | 177.27% | 635.24% | 268.70% | 381.03% | 544.22% | 494.29% |
| Min | -47.00% | -57.42% | -70.02% | -76.76% | -69.67% | -71.76% |
| Medijana | 4.13% | 6.76% | 7.68% | 10.85% | 18.72% | 27.88% |
| Prost prosek | 5.96% | 11.33% | 11.09% | 15.45% | 32.19% | 45.14% |
| Koeficijent asimetrije | 2.87 | 8.48 | 2.71 | 3.51 | 3.48 | 2.42 |
| Koeficijent spljoštenosti | 17.30 | 91.81 | 16.62 | 24.51 | 23.12 | 10.99 |
Distribucija Prinosa
| Raspon | +3M | +6M | +9M | +12M | +24M | +36M |
|---|---|---|---|---|---|---|
| -75%- | - | - | - | 1 | - | - |
| -50% – -75% | - | 4 | 3 | 1 | 6 | 6 |
| -25% – -50% | 8 | 7 | 12 | 18 | 11 | 7 |
| -25% – -10% | 20 | 29 | 20 | 15 | 11 | 5 |
| -10% – 0% | 36 | 25 | 20 | 17 | 11 | 10 |
| 0 – 10% | 45 | 25 | 28 | 20 | 12 | 9 |
| 10% – 25% | 41 | 40 | 38 | 28 | 26 | 17 |
| 25% – 50% | 14 | 23 | 23 | 34 | 20 | 21 |
| 50% – 75% | 1 | 4 | 6 | 9 | 20 | 19 |
| 75% – 100% | - | 2 | 3 | 4 | 8 | 10 |
| 100% – 150% | 2 | 1 | 2 | 2 | 5 | 5 |
| 150%+ | 1 | 2 | 1 | 2 | 6 | 10 |
Poređenje sa S&P 500
ALI, ne opuštajte se još uvek. Jer svi ovi podaci govore o tome šta su radile kompanije koje su uključene u S&P 500. Međutim, svi znamo da se investicione odluke ne donose u vakumu i da uvek postoji neka druga investicija koju možemo napraviti sa istim kapitalom, tj. postoji oportunitetni trošak. Kako bismo stvari održali relativno jednostavnim, kao jedinu alternativu investiranju u svaku od ovih akcija onog dana kada je uključena u indeks, stavićemo ceo indeks S&P 500. To će značiti da investitor može da bira:
- Da li želim da budem aktivan investitor i kupim neku pojedinačnu akciju, gde je glavna motivacija vest da je ta akcija ušla u S&P ILI
- Da budem pasivan investitor i jednostavno kupim jedinice ETF-a i ništa dalje ne analiziram?
Zato, hajde da odgovorimo na ovo pitanje!
Samo bih ukratko da vam objasnim mehaniku kako ću ovo računati, čisto da ne bude zabune. Na primer, neka kompanija je 30. marta 2016. uvrštena u indeks i u odnosu na taj datum su računati prinosi u roku od 3,6,9,12,24 i 36 meseci, Za isti taj period počev od 30. marta 2016. sam sa strane izračunao prinose ETF-a koji prati S&P 500 i sada možemo jedan na jedan da uporedimo prinose, tj. da izračunamo tzv. Alfu. Ako je razlika između prinosa akcije i prinosa ETF-a pozitivna, to znači da imamo pozitivnu alfu, i obrnuto. I onda tako za sve 174 kompanije koje su na listi.
Ako analiziramo ceo uzorak, medijalna alfa je na početku blago negativna, ali onda dramatično raste kako vreme odmiče, što znači da bi ova strategija trebala da posluži kao izuzetno kratkoročna investiciona taktika koja će zahtevati detaljno praćenje od strane investitora. Kada na sve dodamo i prosečnu alfu koja kreće kao pozitivna vrednst, ali se onda približava nuli i postaje negativna na kraju, možemo opet doneti zaključak da postoji mali broj kompanija čiji abnormalni prinosi guraju prosek nerealno visoko.
Deskriptivna Statistika
| Metrika | +3M | +6M | +9M | +12M | +24M | +36M |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Max | 177.55% | 624.74% | 266.98% | 369.47% | 523.77% | 444.22% |
| Min | -41.65% | -66.21% | -90.75% | -99.27% | -100.73% | -117.75% |
| Medijana | -0.04% | -2.19% | -2.67% | -3.06% | -10.02% | -19.36% |
| Prost prosek | 2.61% | 4.42% | 0.38% | 1.21% | 0.05% | -2.32% |
| Koeficijent asimetrije | 3.50 | 8.75 | 2.89 | 3.75 | 3.85 | 2.50 |
| Koeficijent spljoštenosti | 22.77 | 95.88 | 19.26 | 27.38 | 27.51 | 11.71 |
Distribucija Alfe
| Raspon | +3M | +6M | +9M | +12M | +24M | +36M |
|---|---|---|---|---|---|---|
| -75%- | - | - | 2 | 2 | 5 | 9 |
| -50% – -75% | - | 4 | 4 | 4 | 14 | 15 |
| -25% – -50% | 8 | 15 | 18 | 28 | 31 | 29 |
| -25% – -10% | 24 | 37 | 33 | 28 | 18 | 14 |
| -10% – 0% | 53 | 30 | 26 | 17 | 13 | 5 |
| 0 – 10% | 41 | 26 | 27 | 24 | 8 | 8 |
| 10% – 25% | 30 | 31 | 25 | 23 | 14 | 11 |
| 25% – 50% | 8 | 13 | 11 | 11 | 17 | 11 |
| 50% – 75% | 1 | 3 | 5 | 9 | 4 | 5 |
| 75% – 100% | 1 | - | 3 | 1 | 6 | 4 |
| 100% – 150% | 1 | 1 | 1 | 3 | 5 | 5 |
| 150%+ | 1 | 2 | 1 | 1 | 1 | 3 |
Ukupan Odnos (Plus / Minus)
| Smer | +3M | +6M | +9M | +12M | +24M | +36M |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Plus | 83 | 76 | 73 | 72 | 55 | 47 |
| Minus | 85 | 86 | 83 | 79 | 81 | 72 |
Ono što je meni bilo zanimljivo, jeste da analiziram ovu alfu, po sektorima i po periodima, gde je zaključak da samo dva sektora imaju izuzetno dominantan višak prinosa u odnosu na S&P, to su IT i Komunalije, dok su ostali sektori u velikom problemu, pogotovo Opšta potrošačka roba i Roba ciklične potrošnje. Ipak, mislim da ovakav raspored prinosa doprinosi daljoj koncentraciji, i to na dva nivoa:
- Na sektorskom nivou dominacija IT-ja dovodi do toga da će top 10 kompanija u fondu uskoro biti IT kompanije:
- Na unutar-sektorskom nivou vidimo da mali broj kompanija privlači veliki broj investitora, zbog čega će mali broj kompanija dominirati i od njih će nam zavisiti prinosi u budućnosti. Evo na primer da uzmemo komunalije, da ne bude baš sve oko IT-ja. U uzorku imamo 9 kompanija iz ovog sektora, ali samo je kompanija Constellation Energy ostvarila dominantne prinose koji su premašili prinos S&P-ja za skoro 450% na trogodišnjem periodu. Kada bismo isključili tu kompaniju, alfa celog sektora bi bila ubedljivo negativna.
Zaključak
Da rezimiram ovu priču, ako želite da budete aktivni investitor, preporuka je da to budete na kratak rok, jer vreme radi protiv vas. Zbog izražene asimetrije prinosa, šanse da izaberete akciju koja će zaista nadmašiti S&P 500 na duži rok su znatno manje od 50%. A cena greške je visoka – preuzimate ogroman rizik ulaganjem u kompanije koje zahtevaju stotine sati istraživanja, sa velikom verovatnoćom da na kraju završe ispod opcije koja vam je bila tu pri ruci i bez puno potrebe za istraživanjem.
Nadam se da vam je ovaj tekst bio zanimljiv, pišite ispod ako imate dodatnih pitanja, a mi se vidimo vrlo brzo, stiže vam jedan zanimljiv intervju u utorak. ĆAO!
Pogledaj i ovaj video
Imaš pitanje ili komentar?
Error: Contact form not found.
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
