Ne čekaj penziju!
Većina ljudi planira da radi do 65. godine, možda usput promeni par poslova i da nakon toka ode u zasluženu penziju. Međutim, meni se ovakav plan ne dopada iz jednog jednostavnog razloga, apsolutno nema garancije da će penzije uopšte biti kada ja dođem na red da se penzionišem. Takođe, i ako je bude, pitanje je kakvi će biti uslovi za penzionisanje i kolika će uopšte biti ta penzija. Ako te ova tema zanima detaljnije, možeš pogledati moj video:
Stanje PIO Fonda danas
Pre svega Penzioni Fond uopšte nije fond, pošto fondovi uglavnom imaju ulogu da prikupljaju doprinose i njih investiraju u neku imovinu koja fondu donosi prinos. PIO Fond u Srbiji je definisan kao Pay as you go sistem, odnosno sistem u kojem trenutno zaposlena lica svojim doprinosima finansiraju penzije starijih lica.
Ovaj sistem funkcioniše kao protočni bojler, na kraju meseca, kada fond prikupi sredstva od osiguranika i isplati penzije, vrlo često ne ostane ništa u fondu. Ovo potvrđuje (za mene šokantna) činjenica da se samo 0.01% prihoda PIO fonda generiše iz imovine koju fond poseduje.
Prema podacima PIO Fonda za februar, penziju je primilo oko 1,680,000 ljudi, a prosečna penzija je iznosila nešto više od 29,300 dinara. Kada broj penzionera uporedimo sa brojem zaposlenih, dolazimo do podatka da zaposlenih osoba u Srbiji ima nešto manje od 2,150,000, što bi značilo da jednog penzionera finansira 1.3 zaposlena lica. Sa obzirom na veliki broj mladih ljudi koji odlaze iz Srbije, kao i na poprilično staru populaciju, očekujem da se ovaj odnos značajno pogorša, tj. da će biti sve više penzionera, a sve manje zaposlenih. Ovo znači da će biti sve manje prihoda od novih doprinosa, pa će država morati da izdvaja sve više budžetskih sredstava za ovu namenu, čime fond postaje sve manje održiv.
Ako pogledamo ovih skoro 1,700,000 korisnika penzije, videćemo da postoji jako velika razlika u broju ljudi koji primaju najniže penzije u odnosu na broj ljudi koji prima nešto veći iznos:
Međutim, kada uzmemo u obzir novčana sredstva koja se isplaćuju, videćemo da i ovde postoji velika nejednakost, kao i da manji broj ljudi sa višim iznosom penzija zapravo prima najveći deo novca. Na primer, 36% penzionera sa najnižim primanjima (označeni žutim stubićima) prima otprilike istu ukupnu svotu novca kao 6% ljudi sa najvišim penzijama (označeni narandžastim stubićima).
I kada prikažemo broj korisnika sa ukupnom svotom penzije koja im se isplaćuje, jasno se vidi da mali broj ljudi dobija visoke iznose penzija, zbog čega se podiže iznos prosečne penzije, i nerealno popravlja statistika koja nam se prezentuje. Međutim, realnost je da većina penzionera i dalje živi u teškim uslovima.
Sa druge strane, kada prosečnu penziju od oko 29,300 dinara uporedimo sa prosečnom neto platom, dolazimo do podatka da prosečna penzija iznosi samo 47% prosečne plate, što je izuzetno loše. Ako već sada možemo da pretpostavimo da ćemo u starosti malo više trošiti za lekove i druge stvari o kojima sada realno ne razmišljamo, nameće se logičan zaključak da ovih 30-ak hiljada dinara neće biti ni bilizu dovoljno za sve potrebe. Čak i da kažemo da ćemo dobijati penziju koja je iznad proseka, vrlo je verovatno da ćemo morati malo da redukujemo naš životni stil kako bismo se uklopili u taj iznos penzije.
Moje rešenje penzionog problema
E sada, nakon što sam ti izložio sve probleme sa penzionim fondom, red je i da ti objasnim kako ja planiram da stvorim prihode pomoću kojih ću se finansirati u starosti. Generalno, moj plan se sastoji od dva dela:
- Prvi deo plana je dobrovoljno penziono osiguranje, u koje mesečno uplaćujem oko 7,000 dinara, tačno onoliko koliko je potrebno da bih iskoristio maksimalan neoporezivi iznos. Ako želiš da iskoristiš ovu poresku olakšicu, potrebno je da uplaćuješ doprinos putem administrativne zabrane. Međutim, jako je bitno da naglasim da ako ne možeš da iskoristiš ovu poresku olakšicu, onda se dobrovoljni penzioni fondovi baš i ne isplate, pošto su im prinosi poprilično loši, i kako stoje stvari, nastaviće da budu loši u budućem periodu. Ako želiš da čuješ više o dobrovoljnim penzionim fondovima, link do videa sa detaljnim objašnjenima se nalazi OVDE.
- Drugi deo plana je investiranje, i to pre svega u ETF-ove i akcije koje isplaćuju dividendu. Ideja je da izgradim portfolio koji će biti pun kvalitetnih pozicija koje isplaćuju dividendu od 3%-5% na godišnjem nivou. Na ovaj način, strpljivim dugoročnim investiranjem planiram da dođem do održivih dividendnih prihoda iz kojih mogu da finansiram troškove života.
Kao što možeš videti, prvi deo plana je stabilnija investicija sa manjim prinosima, a drugi deo je malo rizičnija investicija koja sa sobom nosi i veći potencijal prinosa. Ako želiš da vidiš kako lepo da složiš sve kocicke u svom finansijskom mozaiku, predlažem ti da baciš pogled na moju knjigu „10 koraka do finansijske nezavisnosti“, u kojoj sam do detalja objasnio ovaj proces.
Naravno, napomenuo bih da poenta ovog teksta nije bila da te uplaši, već samo da te natera da malo razmisliš o svojoj budućnosti i tome koliko je tvoj trenutni plan dugoročno održiv. Ja ću pokušati da stvorim dovoljnu količinu pasivnih prihoda kako bih finansirao sve troškove u starosti, a ako penzije nekim čudom bude, to će biti samo bonus.
Imaš pitanje ili komentar?
