Niste toliko bitni koliko mislite i zašto je to sjajno za vaše finansije
Dok sam bio mlađi, imao sam prilike da upoznam par ljudi koji su konstantno analizirali šta će nositi određenog dana, kako izgledaju i šta drugi misle o njihovom stajlingu. To je išlo do te mere da je bilo apsolutno zabranjeno nositi isti par patika dva dana zaredom. A tek o skupoj odeći da ne govorim. Međutim, ono što sam primetio je da ostali ljudi koji su bili u društvu uopšte nisu obraćali pažnju na sve ove egzibicije. Jednostavno, svako je bio u nekom svom filmu.
I da ne bude zabune, ovo se samo intenziviralo nakon završetka studija i ulaska u život odraslih. Jednostavno, svi smo ljubazni i saslušaćemo šta neko ima da kaže, ali jednostavno 99% ljudi apsolutno ne zanima život drugih. Svi imamo dovoljno problema i nemamo volje i vremena da se još bavimo i tuđim. Potpuno razumljivo.
Ono što može uneti zabunu i zavarati nas oko toga kakvo je stvarno stanje su društvene mreže. Jedan poznanik je postavio sliku svog upravo kupljenog automobila koji je očigledno nešto iznad njegovih finansijskih mogućnosti. Naravno, u opisu posta je stojalo kako je ta kupovina “poklon” samom sebi za sav težak rad u prethodnom periodu. Varka je u tome što će određeni broj ljudi ostaviti taj famozni lajk, zbog čega će taj vlasnik pomisliti da je te ljude briga šta je on upravo uradio. A zapravo su se ti ljudi zadržali na slici od 4 do 7 sekundi, pomislili kako je to lepo i nastavili dalje sa svojim životom. Nikoga nije briga što si se ti isprsio i uleteo u finansijsku obavezu koja će te osakatiti u narednih 5 godina.
Samo sporedne uloge u tuđem filmu
Većina nas preuveličava to koliko smo bitni. Surova istina je da smo mi glavni glumci samo u našem filmu, ali svako ima svoj film i u tim filmovima smo mi uglavnom neke sporedne, beznačajne uloge. Imamo neracionalna ubeđenja da su naša kuća, automobil, imovina i izgled pod konstantnom lupom ostatka sveta. Surova istina je da niko ne mari šta se dešava u našem domu. Možda vam se to čini loše, ali je ovo zapravo sjajno za naše finansije i ima odlične dugoročne benefite.
Kada shvatimo da su drugi ljudi preokupirani svojim obavezama, tada dolazi do velikog opuštanja i osećaja slobode, sa obzirom da nam to daje “dozvolu” da kupujemo samo one proizvode koji nam donose vrednost. Tada krećemo da se fokusiramo na to kako se mi osećamo dok živimo naš život, a ne kako izgledamo (gledajući od spolja).
Meni lično ovo znači da nema potrebe da posedujem toliko stvari. Ali, ako me nešto zanima, kao što je na primer dobra knjiga, apsolutno nema dileme da ću takav predmet kupiti. Jednostavno, gledam isključivo šta će meni doneti vrednost (a to je relativno mali broj stvari). Na primer, ljudima je veliki šok da trenutno uopšte ne posedujem automobil. Mogao bih da kupim jedan relativno brzo, ali u ovom trenutku živim takvim stilom života da mi je javni prevoz apsolutno dovoljan (i jeftiniji). Ako se moje potrebe promene, promeniće se i situacija po pitanju automobila. Ali naglasak je na mojim potrebama, a ne na eksternom dokazivanju.
Ušteda je prirodna posledica
Shvatanje da nismo toliko bitni i da retko ko obraća pažnju na nas najčešće rezultira obuzdavanjem našeg ega. Ako se setite priče iz knjige Psihologija Novca (usput, radi se o odličnoj knjizi, bacite pogled OVDE ako je niste pročitali), naša potrošnja se sastoji iz dva dela – naših stvarnih potreba i potrošnje uslovljene našim egom. Kada smanjimo ovu drugu komponentu, logična posledica je da će ostati više novca na našem računu.
Kada shvatite da ste sporedni karakter u tuđem filmu, biće vam mnogo lakše da birate proizvode koji vama prijaju, donose vrednost vašem životu i zadovoljavaju neku vašu potrebu. Fokusirajte se na vaša osećanja, a ne na izgled koji se potvrđuje kroz eksterno odobravanje. Vaš tekući račun i vaša sreća će samo porasti od tog trenutka.